Заборављена краљица, 2. део

Краљица Александра од Југославије живела је десетак година у браку са краљем Петром Другим Карађорђевићем. За то време одликована је Орденом Карађорђеве звезде, Великим крстом краљевине Југославије, Ореденом Белог орла, Орденом југословенске круне, Орденом Светог Саве и Орденом Свете Олге и Софије Краљевине Грчке.

Александра Карађорђевић била је шеста по реду српска владарка српског порекла. Пре ње и после ње пет Гркиња биле су крунисане српске владарке. Наиме, српски владари најчешће су се женили Гркињама, које су потом постале српске краљице и принцезе.

Прва међу њима била је Јелена Гатилузио, принцеза из Грчке, рођена у 14. веку. Припадала је грчкој породици Гатилузио. Била је ћерка Франческа Другог Гатилузија, владара Лезбоса (1384-1404). Помиње се септембра 1405. године када је склопљен брак са српским деспотом Стефаном Лазаревићем. Тако се Стефан ородио са византијском династијом Палеолог, што му је омогућило да понесе титулу деспота. Српска снаја Јелена Гатилузио Лазаревић се касније не помиње. Нису имали деце. Наследник њихове државе био је Ђурђе Бранковића, који је постао грчки зет.

Друга је била Ирина Кантакузина, жена Ђурђа Бранковића. Рођена је у Констинопољу. Њен отац био је Димитрије Први Кантакузин, унук византијског цара Јована Шестог Кантакузина. У браку су били био у браку од 1414. до 1456. године. Добила је име Јерина Бранковић и титулу деспотице. У српском народу била је познатија као Проклета Јерина. Када је Ђурађ Бранковић умро 1456. године деспотица Јерина је владала Србијом као регент. Градила је утврђења, дворове и камене градове по Србији, које је народ називао Јеринин град. Са деспотом Ђурђем деспотица Јерина је имала петоро деце: синове Тодора Бранковића (1415—1428), Гргура Бранковић (1417 — 1459), Стефана (1425—1476), српски деспот од 1458. до 1459. године и Лазара Бранковића, (1427 — 1458), српски деспот од 1456. до 1458. године и ћерку Катарину Бранковић (1418 — 1492), која је била удата за грофа Улриха Другог Цељског. Крај живота Јерина је дочекала као монахиња у Мајдану на Руднику. Деспотица Јерина Бранковић је преминула у мају 1457. године.

Трећа “наша” Гркиња је била Артемиза Јоанидис била, удата за Милана Христића, секретара српске амбасаде у Цариграду. Краљ Милан се развео од краљице Наталије, а Артемиза од Милана Христића. У ванбрачној вези краља и љубавнице рођен је 1889. године син Ђорђе Обреновић. Сво троје су се одселили у Париз и живели под именом Милан Обреновић, гроф од Такова.

Четврта је била Олга од Грчке и Данске (1903-1997). Рођена је у Атини у краљевском дворцу Татој. Била је најстарија ћерка принца Николе од Грчке, сина грчког краља Ђорђа Првог, његове жене велике руске кнегиње Јелене Владимировне, унуке императора Александра Другог и сестре Кирила Владимировича каснијег претендента на руски престо. Када је кнез Павле Карађорђевић (1893-1976.) био студент на Оксфорду упознао је ову грчку принцезу. Венчали су се у Београду, 22. октобра 1923. године. Венчани кум им је био војвода од Јорка, будући британски краљ Џорџ Шести и његова супруга Елизабета, војвоткиња од Јорка. Кнегиња Олга Карађорђевић је са кнезом Павлом имала троје деце - сина кнеза Александра (1924—2016), сина кнеза Николу (1928—1954) и кћер кнегињу Јелисавету (1936).

Пета је била краљица Александра од Југославије, а шеста Катарина Батис, пословна жена из Грчке која је постала друга супруга прстолонаследника Александра Карађорђевића. Упознала је принца Александра 1984. године у Вашингтону (САД). Венчали су се у Лондону 21. септембра 1985. године. Кум им је био грчки краљ Константин, а стари сват краљевић Томислав, стриц принца Александра. Заједно су подигли принчеве Петра, Филипа и Александра. Носилац је титуле Њено Краљевско Височанство, принцеза од Србије. Од 2001. године живе у Београду. Принцеза Катарина је хуманитарац, даровала је српском народу помоћ вредну око 20 милиона евра.

Средином шесдесетих година прошлог века брак краља Петра Другог и краљице Александре запао је у тешку кризу. Када јој је краљ Петар Други саопштио намеру да се разведе, краљица Александра је покушала самоубиство. Краљ се преселио у САД, а краљице је живела са сином Александром у Великој Британији.

Петар Карађорђевић умро је од цирозе јетре у једној денверској болници 3. новембра 1970. После тога Александра је била удовица 23 године. Умрла је у Ист Сусексу 30. јануара 1993. године. Била је сахрањена 7. фебруара 1993. на краљевском гробљу Татој у Грчкој.

Последњи југословенски краљ Петар Други Карађорђевић и последња југословенска краљица Александра Карађорђевић опет су били заједно 26. маја 2013. када су у оквиру државне сахране положени у крипти храма Светог Ђорђа на Опленцу.

 Први део текста Заборављена краљица погледајте овде.