И злато и бронза са светског првенства у боћању стижу у Србију

Представници боћарског клуба Нови Београд учествовали су на светском првенству у Француској, од 8. до 11. новембра у женском и мешовитом саставу. Представници Србије су били Наташа Антоњак, Милица Колунџија, Дејан Ковачевић и Невена Радовић.

Наташа Антоњак, наша најбоља и најтрофејнија такмичарка у овом спорту и чланица Боћарског клуба Нови Београд, на завршеном светском првенству за жене и мешовите парове, које је одржано у Француској, освојила је бронзану медаљу у досциплини ПОЈЕДИНАЦ класично, а мешовити пар, Милица Колунџија, актуелна европска шампионка и Дејан Ковачевић, постали су шампиони света у дисциплини КРУГ, победивши у финалу француски двојац, иначе вишеструке светске прваке и рекордере.

Ово је педесета медаља у последњих 15 година у боћању за репрезентацију Србије на највећим светским и европским такмичењима.

О боћању

Боћање је веома стара спортска игра која се вековима игра у медитеранским земљама и у приморју бивше Југославије. Име боћање је изведено из латинске речи bottia што значи лопта. Могли би је описати и као специфичну медитеранску игру куглама на равној површини.

Много тога упућује да је боћање настало у Грчкој, у Спарти. Етрурци су је пренели Римљанима, а ови у Италију и друге медитеранске и алпске земље. Такође, као могуће колевке овог спорта се помиње и стари Египат и простор данашње шпанске покрајине Баскије.

Ипак, тачно порекло боћања је практично непознато. У почетку, терени за боћање су били сеоски путеви, равна неприпремљена земљишта, неискоришћени равни простори. Такође, често су уз угоститељске објекте изграђивани боћарски терени, са једном или две стазе (што би и данас представљало освежење угоститељске понуде). Старинска верзија боћања је подразумевала употребу камених кугли које су временом замениле кугле од печене глине, а затим и дрвене кугле. У данашње време се најчешће користе синтетичке или металне, фабрички произведене кугле.

Ипак, управо су изостанак строгих правила и минимални неопходни услови за његово играње сачували традицију боћања вековима. Боћање је 1984. године постало Параолимпијски спрот, а од 2008. године се игра у преко сто земаља широм света ако посматрамо све четири боћарске асоцијације, сазнајемо са сајта Боћарског савеза Србије.