„Песнички глумачки свемир" у Бечу
Свечана сала Високе народне школе у 15. бечком кварту, била је у суботу, 4. новембра, испуњена до последњег места, пошто је одржано књижевно вече специфичног назива: „Песнички глумачки свемир".
У организацији Удружења А:Култура, а поводом 10-годишњег јубилеја постојања овог бечког удружења, први пут су на бину заједно изашли прослављени српски песник, Матија Бећковић и глумачки бард, Петар Божовић.
Матија Бећковић је објавио на десетине збирки песама, беседа, драмских текстова, једночинки, као и ТВ драме. Превођен је на многе језике, добитник је бројних књижевних награда и лауерата. Почасни је грађанин Сенте, Суботице и Приједора. О десетогодишњици Крунског савета, престолонаследник Александар одликовао га је Орденом белог орла. Поводом 70 година живота, одликован је Орденом Светог Саве Другог степена.
Петар Божовић је током вишедеценијске каријере одиграо преко 250 филмских, ТВ и позоришних улога. Добитник је многобројних награда и признања, међу којима и „Гран при Наиса" за најбоље глумачко остварење на овогодишњим филмским сусретима у Нишу, које му је припало за улогу у филму „Уста пуна земље". Ипак, најпознатији је по својим монодрамама „Рече ми један чоек", „Ћераћемо се још" и „Кад будем млађи", које изводи по текстовима Матије Бећковића.
Бечка публика имала је прилику да ужива у узбудљивој интерпретацији ових монодрама, које су носиле посебну димензију, наглашену специфичним говором прослављеног глумца. Ове три поеме говоре о специфичном менталитету и философији једног народа, као и о непрекидној борби с другима.
Монодраме великог уметника, прозете хумором и духовитим досеткама, биле су повремено прекидане громогласним аплаузима. Како Петар Божовић воли да каже, у овој „триптих" монодрами има смеха, горког смеха, тужног смеха, тужбалица, грохотног смеха и смеха самом себи, што је човек данашњице одавно заборавио да ради.
Снага и емоција Матијиних поема достигле су свој врхунац у ненадмашној интерпретацији Петра Божовића.
У другом делу програма, великан српске поезије Матија Бећковић, почео је своје казивање чувеном песмом „Вера Павлодољска", посвећене вољеној супрузи, а наставио песмом „Кад дођеш у било који град", написаној након смрти Вере Павлодољске.
Песник специфичног дара, који своје стихове говори надахнуто, опуштено и надасве емотивно, одушевио је многобројну публику и новим песмама. Већи део песама биле су из књиге „100 мојих портрета".
Одавно је Матија стекао углед најречитијег тумача „народне душе", а то је овом приликом уверљиво и доказао, као предводник савремене српске духовности и културе.
На крају програма, после дуготрајног аплауза, главни организатор овог изузетног песничког догађаја, Милорад Самарџија најавио је да ће УдружењеА:Култура овог месеца организовати још и музички фестивал „Златна пчела" и аустријску премијеру филма Горана Вукчевића „Арчибалд Рајс".
Коментари