Адлигат доделио награду Луна Вирино Теи Обрехт

Теа Обрехт (1985) је америчко-српска књижевница из Београда. Њен роман "Тигрова жена" био је на листама бестселера у САД и Великој Британији, и награђен је престижном Оринџ наградом за књижевност. Њујорк Тајмс је "Тигрову жену" уврстио међу двадесет најбољих књига 2011. године, док је Теу Обрехт уврстио међу пет најбољих писаца млађих од тридесет и пет година. Њена кратка прича „Смех" запажена је у антологији "Најбоље америчке кратке приче 2010". Објављивала је приче и у Њујоркеру и Гардијану. Есеј о лову на вампире објавио је Харпер.

Присутнима се обратио Милош Јанковић, председник Удружења књижевника Србије, и члан жирија: "Књижевна каријера младе колегинице тако је силовито кренула, њена присутност и читаност на светском тржишту је невероватна. Жири је са правом одлучио да Теи Обрехт припадне награда, која ће се додељивати женама писцима из света. Успоставићемо високе критеријуме и надамо се да ће сваки следећи пут тај критеријум бити све теже домашив."

Вук Мирчетић, члан градског већа града Београда честитао је добитници, а присутнима се обратио речима: "Адлигатови Музеј књиге и путовања и Музеј српске књижевности су чудо. Сваки пут  приређују нешто ново. Ово је највећи квалитет који наша држава има, а то је препознато и у свету". Догађају је присуствовала и народна посланица Андријана Васић, чланица одбора за људска и мањинска права и равноправност полова.

Председница жирија Александра Михајловић, истакла је да је српска женска књижевност започела "везом златне нити на свили" – Јефимијином Похвалом кнезу Лазару, затим је образложила критеријуме жирија у чијем саставу су били и Милош Јанковић, Виктор Лазић и Гордана Влајић:

"Жири је трагао за целовитим, холистичким, синестетичким рукописом који је универзалан по свакој димензији. За рукописом који је тематски схватљив на свим меридијанима. За рукописом који не игнорише традицију, али ни не кокетира са немуштом комерцијалом. Који оживљава мит, плете фантастику и отвара читаочев ум својом креативношћу. Трагали смо за рукописом који се не да заборавити и који – без да знате ко је аутор – може бити мушки или женски рукопис, али који је, ипак, написала жена. Рукопис је требало да буде компатибилан и са циљевима УКС-а и Адлигата, а то је да акцентује духовно стваралаштво и уметничке, културне и научне вредности и да истиче значај мултикултуралности уз очување и ширење духа толеранције и различитости. Ова награда не дели. Ова награда не подваја. Али истиче. Свет још увек није досегао равноправност. Афирмишемо једнакост. Без агресивног феминизма, промовишемо снагу жене".

Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности на додели награде је изјавила: "Нисмо достигли жељену равноправност. То нажалост важи и за културу и за женско стваралаштво, које је неоправдано запостављено и недовољно видљиво у нашем јавном простору. Многе жене које су стварале су биле запостављене. Али се то свакодневно поправља, а на томе радимо заједно са Адлигатом. Женско стваралаштво мора да добије заслужено место. Фасцинирана сам како је једна млада жена изванредним уметничким даром спојила традицију и модерно доба и на софистицирани начин се супротставила конзумерском односу према жени, њеном животу и телу. Теа Обрехт, она је – америчко, а наше! Или, још тачније: наше, а светско!"

Награду су уручили Виктор Лазић, почасни председник Адлигата и Биљана Јовановић, власница Модне куће Луна.

"У доминантном мушком свету заборавили смо колико је велика и моћна снага жене. Велика ми је част и привилегија што сам овде и што сам добила прилику да будем део оваквог догађаја. Награђујемо лепоту, креативност, снагу, а све то носи у себи прва Луна Вирино дама – Теа Обрехт", изјавила је Биљана Јовановић, док је Виктор Лазић, председник Адлигата, истакао захвалност Милошу Јанковићу и Гордани Влајић из Удружења књижевника Србије за реализацију овог пројекта.

  Део из излагања Тее Обрехт поводом примања награде Луна Вирино:

"Захваљујем се породици Лазић и Удружењу Адлигат, овом невероватном храму писане речи. Пуно сам размишљала о судбини књиге. Да ли је прошло време штампања књиге? Увек се чини да нешто ново прети будућности књиге и књижевности, а нарочито оној која долази ван Америке (...) Репортер Атлантик магазина је утврдио да су компаније користиле 183.000 књига да би се тренирала вештачка интелигенција како да пише. Дакле, сада се такмичимо са роботима за право да стварамо уметност, да та уметност буде наша. Па ипак, стојим испред свих ових књига и уметничких дела, деловима историје, сведоцима причања у разним формама. То ме подсећа на то колико је писана реч преживела опстајући до сада. Догодиле су се велике промене у језицима и размишљању, промене у култури и цивилизацији... Писци и њихове речи увек су били под неком врстом опсаде. А ипак смо овде и наше књиге су са нама. Захваљујући једни другима, читаоцима, и онима који сакупљају књиге и штите писану реч на разне начине. Наша прошлост кључ је наше будућности. Не могу да замислим место са више наде него библиотеку и музеј Адлигат, на којем бих примила овакву част."

Теа Обрехт је посетила Салон нобеловки у оквиру Удружења Адлигат, отворен 2020. године на иницијативу Бранкице Јанковић, а затим је попунила приступницу и постала почасна чланица Удружења Адлигат.