Прича из српског расејања: Срби освајају Канаду, 2. део

Као пренаглашени индивидуалисти, Срби нису склони слози, заједништву и колаборативном раду, па су многи од њих успели да остваре изузетна индивидуална, лична достигнућа; у просвети, научном истраживању, ИТ, медицини, државном апарату, банкартству, бизнису и многим другим делатностима.

"Мана је да из тог пренаглашеног индивидуализма изостају већа достигнућа која су могла да буду остварена уједињеним и сложним напорима. Као и у матици тако и у дијаспори, Срби вековима вапе за слогом и јединством које им стално измиче. Распарчанини на разне организације, они тренутно раде на четвртом покашају да оформе једну кровну организацију, као што су то учинили Грци, Украјинци, Пољаци и друге етничке групе, која би артикулисала интересе српске заједнице и бранила их пред канадским властима", тврди др Рајко радојевић, професор из Торонта, који еклузивно за наш лист открива праву историју досељавања и живота Срба у Канади.

Тој српској дисхармонији су током хладног рата активно допринела и два спољна фактора: тадашње југословенске власти, као и западне обавештајне службе. Милован Ђилас у својим мемоарима се присећа времена када је Александар Ранковић држао придику Слободану Пенезићу Крцуну о неопходности разбијања и уништавања „непријатељске емиграције“:

"Ако се удруже - рекао је Лека - нико од нас неће имати миран сан."

Зато су комунисти своје „кртице“ подметали у емигрантске организације да прате и по могућности утичу на њихову активност. Монтирали су „спаваче“, који би се по потреби активирали и спровели неки задатак у дело. Западне обавештајне службе су се такође инфилтрирале у руководство српских организација како би их „усмериле“ ка остварењу својих циљева и задатака.

"Западни лидери су били веома забринути да би после разлаза између Тита и Стаљина 1948. године, када су западне силе намеравале да искористе југословенске комунисте као „тројанског коња“ у совјетској констелацији, српски емигранти могли да поремете њихове планове неким непредвиђеним испадом", каже Радојевић.

И објашњава да је због свега тога неслога била и остала српска рак рана, како у Канади, тако у читавој српској емиграцији. Срби се само у тренутку катастрофе сложе и уједине. Тако је било и 1999. за време НАТО агресије када су Срби у Торонту сваког дана од 24. марта до 10. јуна демонстрирали против канадске владе која је активно учествовала у агресији. Срби из Отаве су и тужили канадску владу због агресије али тужба није прошла.

"Као у матици, тако и у дијаспори Српска православна црква је била и остала једини и прави стожар јединства и саборности српској народа у Канади. Иако је Црква претрпела тридесетогодишњи раскол, неколико афера и покушаја умањења њеног угледа, остала је истрајна у својој заштити и развоју српског националног идентитета у расејању. Данас СПЦ у дијаспори има 27 епархија са стотину храмова и представља најаче упориште српског народау туђини", тврди др Рајко Радојевић.

Једна од најзначајнијих српских организација у Канади свих ових деценија је Српска национална академија у Канади. Основао је Никола Пашић, унук нашег славног државника, са још неколико сарадника 1981, године као културно-просветни центар Срба на свереноамеричком континенту. Регистрована код канадских власти као неполитичка, непрофитабилна, хуманитарна, културна и просветна организација, СНА већ четири деценије успева да превазиђе српске поделе и неслогу.

"Много је учинила на очувању српског етнокултурног идентитета, да афирмише српску заједницу унутар ширег канадског друштва али и да допринесе изградњи мостова између матице и канадске дијаспоре. Ужива одличну сарадњу са САНУ, Матицом српском, Матицом исељеника и Културно-просветном заједницом Србије. Угостила је читаву плејаду српске интелектуалне елите: академике, професоре универзитета, књижевнике, песнике, ликовне уметнике, истакнуте драмске и филмске посленике из матице. Председник Вучић је 2019. одликовао Сретењским орденом СНА председника г. Жарка Брестовца, а 2021. поводом 40-годишњице СНА постојања, доделио јој Златну медаљу", открива нам професор Радојевић.

  Још су живе последице пандемије

На питање каква је будућност Срба у Канади, професор Рајко Радојевић изјављује да је то тешко рећи, јер се Срби још налазе под утицајем пандемијске болести и постпандемијског опоравка, који у Канади тече споро.

"Три године смо провели у изолацији, лишени слободе и ограничени на кућни притвор. Тада смо били лишени могућности да славимо славе, Божић, Васкрс јер нам је окупљање било забрањено. То је уништавало српске традиционалне вредности. Ништа више није као што је било, нити ће бити. А сада политички лидери раде упорно на „великом ресетовању“ које прети да промени канадску стварност до непрепознатљивости. На Светском економском форуму 2021. Карл Шваб је похвалио канадског премијера Џастина Трудоа као најперспективнијег будућег лидера Новог светског поретка, што је овај свим срцем прихватио. Он сад од Канаде покушава да створи авангардни глобалистички експеримент", каже Радојевић.

Упозорава да се у Канади јавно размишља о егалитаристичком обрасцу који треба да замени приватну својину са друштвеном, државном својином. У ту сврху размишља се о замени чврсте валуте дигиталном валутом која ће бити под тоталном контролом државе. Наводно због “културолошке осетљивости”, канадске власти већ две године склањају или уништавају историјске споменике – уништавају своја историјска обележја, уништавају своју културу.

"Ове године обележавање Дана Канаде, дана канадске државности неће се прославити на традиционални начин уз патриотске говоре, параде и са ватрометом, наводно због финансијских ограничења, жалбе на буку, загађивање и поремећај животне средине, пандемије КОВИД-19, као и забринутост да се не увреде неке политичке и етничке мањине. Али оно што је још више застрашујуће је какав ће бити исход конфронтације између глобалиста и суверениста који се већ сад назире. Када се неко нађе у вртлогу катаклизмичке промене, као ове кроз коју пролазимо у овом тренутку, тешко је човеку да препозна оријентире и мерила, одреднице за сналажење и излазак из ћорсокака српске нације, која је затечена оваквим променама услова живот у Канади", објашњава др Рајко Радојевић.

Према попису из 2016. године, у Канади живи око 100.000 Срба. Највише их је у Онатарију, Алберти и Британској Колумбији. Најугледнији Срби последњих деценија у Канади су Боро Драгашевић, Софија Шкорић, Ђорђе Јерић, владика Георгије, владика Митрофан, Борис Спремо, Драгана Варагић, Душан Петричић, Мила Пивнички Малруни, Радомир Батуран, Стана Катић, Данијел Нестор и Милан Борјан.

"Српска заједница у Канади није имуна на сва ова превирања и турбуленције. Као што је случај општег канадског дрштва, протоколи и мандат пандемије последњих 3 године је исцрпео њену енергију и виталност и бацио тамни облак на њену будућност. Она се данас налази на раскрсници опстанка. Њен вековни изазов био је борба за очување њеног етнокултурног идентитета. Тај изазов и даље постоји, али глобалистички експеримент подривања суверенитета и етничког партикуларизма сада тај идеал чини анахронизмом. Интернет је, сасвим својим пратећим платформама и апликацијама, нарушио личну приватност. Ефекат вештачке интелигенције се не да ни замислити. Коначно, мандати пандемије, нарушавање личнихслобода, економски пад и галопирајућа инфлација су многе приморали на интроспекцију, испитивање, преиспитивање и самопреиспитивање. Уморни од неизвесне будућности, они почињу да истражују друге опције", сматра др Радојевић.

С друге стране, са на изглед политичком стабилношћу и економским напретком који Србија доживљава у протеклој деценији, отаџбина је постала снажан магнет за неке од својих исељеника. И то толико да неки од Срба повлаче своје улоге и враћају се у топлину старог огњишта. Србија први пут у својој историји доживљава обрнути тренд: усељавање уместо емиграције.

"Нисам могао да поверујем када ми је канадски амбасадор у Београду рекао 2014. године да је од 5. октобра до те године у Србију дошло да ради и живи неких 10.000 Канађана српског порекла. Тај је број данас много већи. И то није само случај са канадским Србима. То исто чине и Срби из Америке и Срби из Аустралије. Још увек опчињени западном митологијом, ви овде у отаџбини то не примећујете", открива нам професор Радоје Рајко Радојевић нове стране српске историје у Канади.

Први део "Прича из расејања: Срби освајају Канаду" погледајте овде.