Вијорила се српска застава на Видовданским свечаностима у Ници и Кану

Српска заједница из јужне Француске поносна је, што је удруженим снагама, успела да организује Видовданске свечаности. Тиме су потврдили да године које долазе неће уништити оно добро у нама Србима, да има наде за нас и нашу традицију.

Пред верном публиком, приказан је богат програм у коме је публика истински уживала. Из сале је изашла са једном посебном емоцијом која им је угрејала срца и вратила веру у лепше и боље сутра.

Поред Косовског боја, који је био централна тема вечери, представници СПЦ отац Горан Илић Бенке и отац Игор Вујисић, такође су говорили о значају овог празника.

Поменут је значај овог датума, везан и за друге догађаје, као што је почетак Првог светског рата, Версајски мир из 1919, први Видовдански устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и др. Такође, нису заборављени сународници који су у прошлости страдали за одбрану своје отаџбине. Тим поводом је служена Света литургија у Српској православној цркви у Ници у јутарњим часовима, а током академије, народ се подсетио и наших див јунака који су прелазећи Албанску голготу стигли у Француску и нажалост скончали своје животе управо ту.

Један од потомака тих страдалника из Првог светског рата, Зоран Костић, обрео се на гробу свог прадеде и био гост Видовданске академије. Гробље се иначе налази у маленом месту поред Тулона, Сен Мандрије и чува остатке 22 српска јунака.

О томе да је веза између Србије и Француске историјска, дипломатска, емотивна, ирационална, сведочио је филм Иване Хаџи Поповић, српске књижевнице и редитељке филма. Ивана је послала писмо како би поздравила све присутне и описала ту емоцију и везе између Србије и Француске које се не могу раскинути.

Програм је био обогаћен музичким делом за који су били задужени Соња Вујчић и отац Горан Илић Бенке. Извели су песме из косовског репертоара и тиме додатно појачали емоције које су те вечери биле врло наглашене. Наш народ је свестан да има много разлога да буде поносан на своју историју, своје корене, али и да се културна баштина мора неговати. Не смемо заборавити ко смо и одакле потичемо.

Такође, фолклорно друштво које чини српска младеж из региона, обогатило је програм играма из лесковачког краја. Сјајни рецитали некадашње глумице Драгане Трипић Косово поље и На Газиместану су додатно појачали емоције међу српским живљем на обали Медитерана.

Лепа вест је да је међу публиком у сали било доста омладине која је дошла да сазна нешто више о српској историји и традицији, како би је и они у будућности чували, а било је и пријатеља Француза који се интересују за српско-француске односе.

Специјални гост тога дана стигао је директно из Париза, из Удружења Деца Јасеновца, Давид Јаковљевић. Између осталог, обавесто је публику да смо управо на Видовдан ове године добили нову битку, а то је обећање да ће се страдање Срба и других народа у НДХ учити у француским школама. Његов долазак у Кан био је заиста једно лепо освежење за целу српску заједницу на југу Француске, али уједно и нада да можемо неке ствари померити и променити.

Видовдан је духовно сабрање народа и народ који је био присутан, потврдио је да оно што заједница ради у региону има смисла. Срби се надају да ће ова академија постати традиција у јужном делу Француске.

Дружење је након академије настављено у плесној сали где се вијорила српска застава уз косовске песме и певача Данијела Тренчевског.