Наш фолклор на Ержебет тргу

"Ово је наше пето путовање у овај прелепи град. Наш први сусрет са Будимпештом био је 2012. године када смо гостовали на Међународном фестивалу фолклора у организацији агенције Фолк Медитеранео. Тад смо упознали Стојанку Јурковић која нам је била водич, и одмах се створило пријатељство које и дан данас траје. Она је заволела Pontes, а и ми њу. Захваљујући њој, њеној жељи и доброј вољи ми смо посетили овај град и наредних година, па и ове. То су била гостовања на Данима српске културе у Будимпешти, па на слави Српске православне цркве Свети Георгије, на Ђурђевдан, и ево, ово је друго наше гостовање на Белвароши фестивалу у организацији града тачније петог кварта Будимпеште, Белварош - Липотварош.

Наш домаћин је и овог пута била Стојанка, која је председница српског удружења у том петом кварту Будимпеште, у централном делу града. Пре нашег представљања, наступиле су и друге музичке, играчке и певачке групе. Била је то лепеза плесова и музике свих народа који живе на територији града.

Фестивал је одржан на отвореној сцени у парку Ержебет тер (трг), пред великим бројем гледалаца, од којих су многи случајни пролазници, али чувши звуке наше музике остали су да одгледају наступ. Ми смо се представили са две тачке, Влашке игре Хомоља у извођењу наше ветеранске групе и Игре Црне Траве коју је извео припремни ансамбл.

Сви смо били задовољни наступом а нарочито наш домаћин. Наравно, није изостало ни упознавање са градом. Са Стојанком смо три дана ишли у обилазак значајних дестинација, и напоменићу неке од њих: Трг хероја са полукружним спомеником са статуама 7 вођа племена која су основала Мађарску. Поред овог трга је и наша Амбасада. Видели смо први мост који повезује Будим и Пешту, такозвани Мост лавова или Ланчани мост, ишли на Будимско брдо, где се налази Будимски дворац (Budavári Palota) из 18. века и Рибарски бастион (Halászbástya) саграђен од седам кула које симболизују 7 вођа, одакле се пружа предиван поглед на град и Дунав. Возилисмо  се бродом по Дунаву, видели велелепну зграду мађарског парламента, шетали се центром града и обалом Дунава.

Била је организована вечера у етно винарији са мађарским специјалитетима и музиком. Следећег дана, у недељу, посетили смо Сентандреју, мали град недалеко од Будимпеште, значајан за српски народ, где је седиште Будимске епархије Српске православне цркве. У 16. веку под вођством патријарха Арсенија Чарнојевића на тим просторима се доселило око 8000 српских породица, да би након неколико година већина становништва били Срби. У њему је боравио и Вук Караџић.

Посетили смо и Саборну цркву која је посвећена празнику, Успенију Пресвете Богородице и присуствовали служби. У овом чаробном градићу са калдрмом и ниским кућама, као у некадашња времена остали смо до подне када смо морали кренути пут Трста", открива Биљана Клепић.