Промоција књиге "Јован наше душе" у Бечу

Ово је прича, посвећена преминулом Јовану Ивићу (1997-2022) који је пронађен мртав, извршивши самоубиство, 20. јануара 2022. године, испред зграде, у улици 27. марта, у којој је живео. Данас на зидовима ове „уклете зграде", како је Београђани зову, јер су у њој угашена четири млада живота, налази се исцртан мурал посвећен Јовану Ивићу.

Промоцију је отворила проф. Светлана Матић, позвавши присутне да минутом ћутања одају пошту настрадалима у масакрима у О.Ш. „Владислав Рибникар" и у општини Младеновац. Публику је у име Заједнице српских клубова, поздравио Лука Марковић, председник, рекавши присутнима да су добродошли и да су им врата куће у којој се налазе, увек отворена за све предлоге, идеје и конкретне пројекте.

Представљање књиге је протекло у емотивном набоју, јер је тема самоубиства младих и суицида уопште, изузетно осетљива и болна. Учесници у програму: Нела Букоровић, Милева Џокић, Душан Рашковић, Славица Клајн, Светлана Матић и ауторка, нису крили сузе и своја најдубља осећања, док су читали текстове, које су младом Јовану посветили: чланови породице, родбина, Илија Кајтез, Саво Штрбац, Јована Шарић, Јованови професори из основне школе, гимназије и Факултета за међународну политику и безбедност Јасна Петровић, Миленко Мацура, Биљана Радаковић, Маја Качавенда, Биљана Мијаиловић, Видан Богдановић, Виолета Таловић и многи други. Текстове су му посветили и породични пријатељи, тета Вјера, која је проучавала његове објаве на Фејсбуку и многи други.

Цитиран је и један комшија који је живео у истој згради, а између осталог, је рекао: "Увек се пристојно јављао. Нисмо никад чули да је имао проблема."

На почетку књиге, ауторке напомињу: „У Јовановој породици било је четири академика, Јованов отац Александар Ивић, математичар, бака Милка Ивић, лингвиста и унука песника Војислава Илића, деда Павле Ивић, лингвиста и деда Јован Рашковић, неуропсихијатар.

Мајка Санда је доктор психијатрије и српска политичарка. Вршила је дужност амбасадора Србије у Италији, где је Јован провео три године, савладавши брзином муње италијански језик и поставши један од најбољих ђака у италијанској оновној школи у Риму."

Јован Ивић је боловао од депресије. Одлучио је да свој живот заврши суицидом. Нажалост, није му било помоћи.

Француски социолог Диркем , оснивач суицидологије, тумачи суицид као неспособност појединца да се интегише у социјалну средину. Стручњаци напомињу да самоубиство подразумева поступке којима човек себи одузима живот, свестан последица своје одлуке, разуме значај свог чина и влада својим поступцима.

Чини се да је чин Јовановог свесног пресељење на други свет, поткрепило тумачења наведених стручњака.

На својој страници Фејсбука је, непосредно пре убиства, тог 20. јануара 2022. године, Јован Ивић, забележио: "Борба је велика и питање да ли ћу се спасити, али за све вас добре и драге моје има наде. Неко је просто проклет. Бол је неиздржив. Унинија ждере и тај мрак је ту задњих 15 година. Нисам моралиста и не сматрам да је то пресудно, али пороци преко којих сам се предао у Њему, препустио, смлавили су ме до краја... Сатана станује у мени. Опрости, мајко и оче, на свим пакловима, сестрице драге и мили сестрићи, пријатељи, какве је човек само могао зажелети. Опростите и хвала вам, све велике љубви моје, био сам мрачан у својој демонској природи често, а живот сте ми учинили срећним. Схватио сам да су Љубав и Политика једине две стври које су ме увек покретале. Луд јесам, али ово је пакао. Најгори осећај што ништа стварно нисам допринео другима. Его беше јак. Опрости, Господе Исусе Христе, што те издах и напустих... Само ми је доста претварања, нек зна цео свет за лајсну моју па нек сам декларисано луд у земљи лудака. Васкрсење не бива без смрти, а смрти нема има сеоба!"

Књиге о Јовану су бесплатно дељене присутнима, а др Вјера Рашковић Зец се кратко осврула на своје дело „Пасијанс или стрпљење". Роман је аутобиографског карактера и садржи 11 прича, сведочења, путописа, али у себи поседује и трагање за будућношћу и оптимизмом. Ова књига је допринос очувању нашег српског језика, који, како је ауторка навела, има два писма, ћирилицу и латиницу, и ми Срби, спадамо у само четири земље на свету, по овом феномену.

Књижевница Славица Клајн је поклонила своје уметничко дело „Манастир" др Вјери Рашковић Зец,

Скуп је завршен фотографисањем и потписивањем, а прикупљени прилог од продатих књига је ауторка поклонила АСКД "Вилхелмина Мина Караџић", чија је чланица од самог оснивања.

На овој књижевној манифестацији, поред културних посленика, између осталих, присуствовали су Владислав Вукотић, саветник у Амбасади Републике Србије и Диана Гушић, саветница у Представништву Републике Српске у Бечу.