Јелена Сагалович добитница Награде Српског ПЕН центра за најбољег преводиоца српске књижевности

Јелена В. Сагалович је издвојена међу другим преводиоцима због посвећеног и истрајног рада у протеклој деценији на превођењу дела савремених српских писаца неколико генерација.

Јелена В. Сагалович се бави књижевним превођењем и до сада је на руски језик превела, између осталог, дела Милоша Црњанског, Данила Киша, Светлане Велмар-Јанковић, Виде Огњеновић, Михајла Пантића, Иване Димић, Ласла Блашковића и низа других аутора. У угледним књижевним часописима објавила је преводе прича и есеја великог броја српских писаца неколико генерација од половине XX века до нашег времена.

Поред књижевних превода, Јелена В. Сагалович је превела и неколико књига из области историографије, архивистике и лингвистике са српског на руски језик.

Као уредница Издавачке куће „Рудомино" из Москве, Јелена В. Сагалович је уредила књиге неколико савемених српских писаца, као и једну антологију превода савремене српске књижевности.

У досадашњем преводилачком раду Јелена В. Сагалович је посебно била посвећена превођењу књига модерних класика Милоша Црњанског и Данила Киша, док је од савремених писаца највише преводила књиге Михајла Пантића и Ласла Блашковића.

На руском језику у њеном преводу објављен је Дневник о Чарнојевићу Милоша Црњанског, као и три књиге Данила Киша - романи Башта, пепео и Пешчаник и књига новела Гробница за Бориса Давидовича. Јелена В. Сагалович је била међу преводитељкама које су радиле на преводу двеју књига изабраних прича Михајла Пантића - Старомодни начин удварања и Шта сам ја себи. Јелена В. Сагалович је превела два романа Ласла Блашковића: Мадонин накит, објављен у руском издању едиције 100 словенских романа, и Мртва природа са сатом.

Награда Српског ПЕН центра за најбољег преводиоца српске књижевности додељује се од 1965. године, а добитници награде су најзначајнији преводиоци српске књижевности у протеклих више од пола века.