Сусрет три језика и јединствене емоције
Књижевно вече у Цириху на немачком, српском и курдском језику, које је одржано 8. децембра, окупило је у Кући литературе града Цириха (Literaturhaus Zürich) љубитеље писане речи.
Серија догађаја "Светска књижевност", коју је покренуо Алит - удружење Књижевне задужбине у Цириху (Alit - Verein Literaturstiftung) фокусира се на књижевност аутора који живе у Швајцарској, али не пишу на националном језику.
Имали смо прилике да присуствујемо веома лепо организованој вечери, књижевнице Драгице Рајчић, пореклом из Хравтске, која је позната ширим културним круговима у Швајцарској и на просторима Средње Европе по свом књижевном стваралаштву и залагању да се књижевна дела светске литерартуре преводе и на остале језике, чувајући тако културно наслеђе и градећи културолошке мостове који спајају нације. Догађај је био изузетно посећен, а на поменутој вечери су представљени двоје писаца који иза себе имају неколико објављених дела, Вића Митровић пореклом из источне Србије и Сузан Сараманти пореклом из Дијабекир провинције у Турској.
Програм су водили Драгица Рајчић и Јусуф Јесилоз. Аутори су читали своја дела на матерњем језику а потом је публика чула и преводе ауторских дела, на тај начин кроз фонетику језика пренесена је посебна емоција ствараоца који у далеком свету носи комад домовине и не престају да стварају - ширећи и градећи мостове прјатељстава.
Овакви програми дају пример колико литература спаја народе без обзира који језик да говоре, а Кућа литературе се заиста труди да негује културу стваралаштва свих народа.
Вића Митровић, рођен 1961. у источној Србији, студирао је политичке науке у Београду, а сада је посланик у градској скупштини Сент Галена, аутор и преводилац. До сада је објавио пет књига. Као синдикалац, дуго се бавио питањем миграција. Његове књиге се баве животом у иностранству и европским тамницама.
Роман Зашто мушкарци плачу је задивљујућа прича о два непријатеља који користе нишан да пронађу пут до самооткрића и при томе изграде однос који само живот може да оркестрира. У току вечери је говорио о свом роману: Небеска магија Влаха, мушки роман о влашкој магији.
Сузан Саманти, рођена 1962. у Амеду (Дииарбекир), живи у Женеви. Пише романе, кратке приче и есеје на турском, а од 1995. године искључиво на свом матерњем језику, курдском. Њене књиге су преведене на неколико језика. Сузан Саманци на осетљив начин описује свакодневни живот Курда, а такође се бави проблемима људских права и једнакости жена. Откако живи у Швајцарској, долазак у нову земљу вешто је претворила у књижевну тему.
Коментари