Једно смо срце мама и ја

Међународни Дан жена 8. март сваке године се обележава на часовима допунске наставе на српском језику у оквиру различитих наставних и ваннаставних активности.

Ове године у складу са тренутно актуелном епидемиолошком ситуацијом, изостале су традиционалне приредбе, али са истом количином љубави према мајци, на пригодан начин, недеља која је претходила и недеља у којој се слави овај празник била је посвећена свим мајкама, бакама, сестрама и теткама. Онима које су најлепше и највољеније.

У српским допунским школама у Баварској и ове године ђаци су мотивисани од својих учитељица да изразе своје креативне потенцијале, исписивали честитке са порукама љубави за своје маме.

Ученици из Инголштата, наставнице Александре Цветковић, су на часовима српског језика, након што су нешто научили о самом празнику, кренули на пут маште у израду креативних поклона, претежно за своје маме. У Пасау су ђаци, са својом наставницом Иваном Ђурић, за своје маме и баке припремили слатко изненађење, па су у осмомартовску честитку упаковали и нешто слаткиша, како они кажу, „да би се и маме мало засладиле", а мало и да би их са њима поделиле. И у Минхену, на часовима наставнице Татјане Хот, осим стицања нових сазнања о положају жена у Србији кроз историју, било је и прегршт креативних поклона и шарених честитки са различитим порукама, од којих су се све сливале у једну најважнију:„Живе нам и здраве биле наше маме миле".

„Када постанеш мама, више никада ниси сама!", порука је са часа наставнице Гордане Будише, на коме су ученици из Нирнберга, својим вредним ручицама и са много љубави правили поклоне за своје маме и са осмесима и најтоплијим речима честитали им празник Осми март. Ученици у Розенхајму, са својом наставницом Бранком Станојевић, обележили су празник читањем стихова и песама посвећених мајкама и израдом честитки за своје најлепше маме на свету које носе јединствену поруку „Мајка је мајка, најлепша бајка!"

У покрајини Баден- Виртемберг, приредбе које су раније одржаване поводом Осмог марта, ове године замењене су такође честиткама сатканим од љубави и радости обележавања маминог празника.

Ученици из Ројтлингена, Корнвестхајма, Гибела, Штутгарта и Фојербаха, осим за маме, правили су честитке и поклон - магнете, за своје баке, али и увек омиљене тетке, а све активности видео-снимком забележила је њихова наставница Јована Кнежевић.

Колико су маме важне и колико у животу сваког детета заузимају битно место, показао је ентузијазам ученика из Штутгарта, Гепингена, Корнвестхајма, Леонберга и Бад Канштата, наставнице Славице Симић. Они су мотивима љубави према мајци правили магнете ручне израде, сликовнице и честитке исписане стиховима песме „Мамино срце" српског дечјег писца Драгана Лукића. Песмом су им поручили да њихово срце куца у мамином срцу, а лик им увек станује њиховом оку. Свим мамама послата је јединствена честитка у о облику кратког филма, препуног радости и дечјег осмеха.

Последње недеље фебруара и почетком марта, тема часова српског језика и ваннаставних активности наставнице Наташе Миленковић била је такође „Мајка". Обележавање празника почело је читањем, анализом и рецитовањем најлепших стихова о мајци и наставило се причама о непроспаваним ноћима и брижним очима, о најлепшим и најсмешнијим тренуцима које су ученици провели са својим мајкама, али и ономе шта би они сами изменили у односу са њима.

Ученици су цртали портрет своје мајке, писали песме и саставе у којима су превладавале реченице „Моја мама је најлепша на свету", „Моја мама је најбоља". У свим наставним групама у Ројтлингену, Улму, Кирхајму, Ајслингену, Калву и Зинделфингену, осим за маму правили су се поклони и честитке, и за баку, другарицу, учитељицу... Исказујући своју креативност, али и топлину и љубав ка особи која их је донела на свет, са жељом да све мајке на свету живе дуго у љубави и срећи, у честиткама су исписани дивни стихови, поруке, песме, приче и осликани цртежи. И док се на часовима орила песма: „Најлепша мама на свету", наставница Наташа је од дечјих радова направила кратак филм, због којих је кренула и понека суза радосница у оку њихових мајки и бака.

У оквиру обележавања празника, у Нојгеројту и Штутгарту, часови српског језика наставнице Татјане Поповић ", почели су стиховима песме српског песника и писца Душана Радовића, „Имате ли нешто за маме...", на које су се надовезале приче о важности улоге мајке у животу, да би сви заједно дошли до одговора „...Имамо крило, длан и раме...", које им дајемо када су оне тужне и саме или када нешто боли маме. У бојама маште, њени ђаци су креативно осликали осмомартовске честитке и ћирилицом, пером љубави према мајци као најлепшој и највољенијој особи, али и према школи и језику векова, ћирилици чија су слова красила поруке мајкама.