Светло на крају тунела

У почетку је све деловало као једна ружна епизода која ће, у најгорем случају, трајати пар месеци и сви смо се радовали лету и одмору. То чекање на прави одмор, барем за нас у Уједињеном Краљевству, се одужило и у једном тренутку је деловало да се неће ни десити.

Бројке заражених и преминулих је постајао све невероватнији, било смо незавидно први или међу првима и врло брзо смо дошли у ситуацију да је свако од нас знао барем некога ко је оболео или, нажалост, преминуо од вируса. Свакодневно објављивање бројки је постало мучно праћење игре чија правила, чинило се, никако нисмо успевали да разумемо и савладамо.

Док су се научници борили да што пре сазнају што више детаља о пандемији, како би што пре нашли начин да је савладају, ми остали смо покушавали да разумемо шта се заправо дешава. У почетку је то био страх, па неверица, што је прерасло у бес, а онда је све постало једно велико ишчекивање и очекивање. Поверење се губило на све стране, а ми смо сви постајали све уморнији од целе ситуације.

Првих шест месеци су обележиле мере које су се углавном поштовале, али су биле релативно благе у односу на неке друге земље, укључујући Србију.

Друге конкретне мере ограничења су најављене 31. октобра, у јеку преговора изласка из Европске Уније, па се чинило да је ниво анксиозности нације на врхунцу. Нове мере су ступиле на снагу 5. новембра и завршиле се 2. децембра, и земља је била подељена на регионе у којима су биле мере различитих нивоа - од релативно благих, до веома строгих. У том периоду смо се надали да ћемо ускоро видети крај свим ограничењима јер смо добили потврде о вакцинама које су добиле потребна одобрења за производњу и, још важније, употребу.

8. децембра је вакцинисана и прва особа у Уједињеном Краљевству, што је допринело новој дози оптимизма. А, онда нови туш. Најаве нових ограничења и увођење још строжијих мера у целој земљи од 5. јануара. То је била и најава затварања школа, осим за децу "кључних" радника - као што су здравствени радници, што је значила нова главобоља за све родитеље.

Ова зима је деловала дуже него обично - била је и хладнија него уобичајено што је још више утицало на ментално, али и физичко здравље свих, па је и сам државни врх све учесталије кренуо да говори о тој важној теми. Помоћ је и даље била нуђена појединцима који су изгубили посао, или чији послови су били угрожени, али ипак нису сви били заштићени. Праве последице свега тога се заправо тек очекују.

Прве назнаке побољшања су почеле да се назиру средином фебруара, а 22. фебруара нам је предочен нови план "отварања" земље, и то у четири фазе.

Прва фаза је кренула 8. марта, када су школе опет почеле да раде. Други део прве фазе почиње 29. марта када ћемо (напокон!) моћи да се видимо са више од једне особе ван својих породица.

Од 12. априла (почетак друге фазе) очекујемо да се отворе библиотеке и теретане, као и да нам се омогући путовање по земљи (међународно путовање, осим у изузетним ситуацијама, ће се ревидирати средином маја), а од 17. маја (трећа фаза) ће се отворити позоришта, музеји и сличне установе, а и моћи ћемо да се окупљамо у групама до 30 људи.

Уклањање свих мера се очекује од 21. јуна, када почиње последња - четврта фаза.

Чини се да се ипак назире светло на крају тунела.