"Краљица оперете" још увек под "санкцијама"

Често ни људи који се баве музиком нису упознати са садржајем овог дела. Шта се то догодило па су се Црногорци дистанцирали од једне од најпознатијих оперета која се тиче њих самих и по којој су у свету препознати? Зашто су представе у Бечу и Цариграду биле брутално прекидане и ко је то организовао?

"Везан сам за историју Веселе удовице више од 30 година преко мога пријатеља др Михаила Рунда, са којим сам заједно радио у Универзитетској клиници у Франкфурту у Немачкој. Он ми је с поносом говорио о своме деди Ристу Рунду који је правио демонстрације против Веселе удовице у Бечу и причао ми неке непознате детаље о тој оперети", каже Др Вујовић.

Истиче да је веома разочаран што се Весела удовица, која обрађује теме из Црне Горе и у којој су главни јунаци Црногорци, није читав век појавила на сценама у Црној Гори а да се за то време, са огромним успехом, изводи на свих пет континената.

"Весела удовица је премијерно приказана у Бечу у децембру 1905. То је била најбоља изведба коју је поставио Франц Лехар. Глумци су били у модификованој црногорској одећи, са црногорским капама, певали су црногорске песме заједно са немачким. Главни јунак био је лик инспирисан нашим престолонаследником Данилом Петровићем, који је представљен као плејбој који воли да се забавља са девојкама из бара најчувенијег париског ноћног локала "Код Максима" где је био чест гост. Црногорски књаз Никола био је увређен због такве слике о његовом сину престолонаследнику и забранио извођење Веселе удовице у Црној Гори. Од тада је прошло више од 100 година а да та оперета није уопште помињана нити приказана у Црној Гори, тако да ми о њој не знамо готово ништа, мада је то највећи музички споменик Црној Гори који постоји. Весела удовица је после Беча извођена и у читавој великој царевини, затим 1909. у Цариграду, Копенхагену, па у Лондону, Паризу... обишла је цео свет и извођена је на многим светским језицима", појашњава Вујовић.

Др Вујовић наглашава да постављање Веселе удовице у Бечу није имало никакву политичку позадину, те да је краљ Никола направио велику штету што је протестовао и одлучио да забрани Веселу удовицу. Касније су многи црногорски исељеници покушавали да саботирају извођење чувене оперете по угледу на краља Николу.

"Мој пријатељ др Михаило Рундо ми је приповедао да је његов деда Ристо Рундо, који је био пријатељ краља Николе, иначе рођен у Мостару, а од краја 19. века са породицом живео на Цетињу радећи као представник компаније Сингер за Црну Гору, по свом осећају правде организовао протесте приликом извођења Веселе удовице у Бечу. Окупио је студенте Русе који су седели заједно са њим у првом реду на представи и када је почело извођење, побацали су столице на сцену. Избила је паника, пала је завеса, сви су били ухапшени, али су на интервенцију руског конзула после два дана и пуштени. Али авај, ефекат тог протеста био је да Весела удовица постане још популарнија, а о њеном скидању са репертоара није било ни говора. Такође, у Цариграду у Турској, Црногорци су дошли на представу са намером да ураде исто што и Ристо Рундо и Руси-студенти у Бечу. Али полиција је за то сазнала, растерала их испред зграде позоришта, а појединце и протерала из Турске", приповеда Др Вујовић.

Жалба краља Николе је утицала на то да су касније верзије оперете измењене у приличној мери. Чак је и Милован Ђилас, комунистички идеолог, приликом извођења оперете у Београду рекао да Весела удовица не сме да се ни на који начин доведе у везу са Црном Гором.

Резигниран оваквом ситуацијом, др Вујовић је иницирао акцију како би се више дознало о Веселој удовици у Црној Гори. Написао је књигу на енглеском језику о Веселој удовици ("The Merry Widow") коју је на промоцији 2014. представио принц Никола Петровић испред дворца Петровића у Подгорици и који је том приликом симболички скинуо забрану са Веселе удовице, тако да се она сада може играти у Црној Гори. Међутим, иако је од тада прошло шест година, ништа се није променило.

"Сада покушавамо да обновимо успомену на Веселу удовицу и да кажемо да је то највећи музички споменик за Црну Гору, који се односи на њену историју и да ту нема увреде како је то краљ Никола схватио у то доба. Данас живимо у другим временима, у 21. веку, сведоци смо да се снимају бројни филмови и серије у којима се не ретко критикују или исмевају владари и власт", изричит је Вујовић.

Осим "на даскама које живот значе" Весела удовица се појавила и на филмском платну и то пет пута. Први од њих је снимљен у Паризу 1918. Принц Данило је тужио ауторе и добио одштету од око 100.000 франака. Чак је и сам тражио и добио забрану да се филм емитује у Црној Гори, јер је сматрао да је такав филм национална увреда.

Да ли ће та весела прича о богатој удовици Хани Главари и покушајима њених земљака да јој нађу новог супруга, али таквог да њено наслеђено богатство остане у кнежевини Монтенегро, коначно бити приказана у Црној Гори, видећемо, баш као и да ли ће нека телевизија у Подгорици откупити права и емитовати један од пет снимљених филмова. Али др Вујовић је упоран у тој намери.