Дела три наша уметника на Бијеналу у Венецији

Изложба, са којојм се Србија представља на најзначајнијој манифестацији савремене уметности у свету, обухвата три циклуса уметника различитих изражајности - Шћепановићев Плаyгроунд, Здравковићев Стање хибернације и Подизања за Трансатлантику Милене Драгичевић.

Енклавиа је, према речима кустоса изложбе Николе Шуице, нека врста граматичке изведенице с озбиром на то да изнад улаза у Павиљон стоји уклесан натпис Југославиа, али је "исто тако и једна објава размишљања о томе где се налазимо данас и зашто баш сликарство и зашто те дводимензионалне представе троје различитих сликара".

Троје уметника, свако понаособ, испољава освешћен приступ у стварању заустављене слике унутар реалности преоптерећене глобалним транзиционим процесима економије и друштва, контролисаним ратовима, миграцијама, тенденциозним употребама историјског сећања.

"Ми смо наталожили искуство памћења и сећања и праваца које је модернизам и идеја напретка носила и довела до различитих економских и друштвених прекрајања, до различитих пропасти, јер и пре 20-так година смо говорили о кризи друштва, уметности, поредака и индивудуалности. Све те слојеве изложба на врло разнолике начине, без етнографских олакшица, покушава да представи", објаснио је Шуица.

Изложба, према речима кустоса, покреће питања "не само медијски претоварене данашњице него и врло интригантних свирепих околности у којима данашња медијска слика опстоји".

Здравковић у Венецији излаже дела из циклуса Стање хибернације, које описује као стање измештено из реалности, као вид бега и друштвене ангажованости са жељом да скрене пажњу да је неко толико изреволтиран стањем у друштву да покушава да се дистанцира из свега тога.

Шћепановић се бави злоупотребом деце у глобалној економији рата, глобалним медијима и злоупотребом софтвера у продукцији рата и деструктивности.

Драгичевић ће изложити осам слика из серије, која је још у процесу настајања, а Трансантлантику описује као место порекла, док за своја дела каже да у том контексту представљају даривање или приношење.

Посебан сегмент изложбе, према речима комесара наступа Србије на Бијеналу, Слободана Накараде, представља Зид личних објава са документарним материјалом (видео и фотографије) којим су уметници додатно допринели концепту изложбе и одговорили на тему овогодишњег Бијенала - Вива Арте Вива.

О самом простору Павиљона, Накарада је рекао да су добијени сви услови за овогодишњу изложбу уз минималне архитектонске интервенције, које је поставка захтевала, као што је изградња додатних преградних зидова и монтирање брисолеја на лантерни, како би се спречио продор интензивне светлости и добило дифузно осветљење.

Према речима директора Паола Барате, Бијенале је посвећено отвореном дијалогу између уметника и између уметника и публике, а та мисија је ове године постала и тема Бијенала које “слави и захваљује на постојању уметности и уметника чији светови проширују наше погледе и простор нашег постојања”.

Кустос 57. Бијенала Кристин Масел наглашава да у данашњем свету пуном конфликта и шокова, уметност сведочи о ономе најдрагоценијем што нас чини људским бићима.

"Уметност је простор за размишљање, индивидуални израз, слободу и фундаментална питања. Уметност је последњи бастион, који негује изнад и изван трендова и личних интереса и стоји као недвосмислена алтернатива индивидуализму и равнодушности"”, појаснила је Масел.

Она сматра да је улога, глас и одговорност уметника важнија него икад и наглашава да је “Вива Арте Вива” узвик и страствени повик за уметност и уметнике.