Највећи међу највећима

Не сећамо се Тесле само на дан рођења или на православни Божић када се одвојио од физичког света.

Док је био у нашем свету, Тесла се осећао као да га кроз живот води и над њим бди нека виша намера. Описујући свој живот чаробњака Тесла је записао: "Рођен сам тачно у поноћ, немам рођендана и никада га не славим, али тог датума је морало да се деси друго. Рекли су ми да ми је срце куцало на десној страни и било је тако много година и после тога... Нешто сасвим необично мора да се десило при мом рођењу...".

Управо тада се и десило нешто.

"Избила је огромна епидемија колере која је десетковала становништво. Дабоме, ја сам је одмах добио. Касније је то прешло у едем плућа, плућну слабост и све врсте болести, док коначно за мене нису наручили сандук. У току мог бунцања у несвести, када су већ мислили да умирем, отац је дошао до мог кревета и помиловао ме и рекао да ће би бити добро. "Можда", одговорих "ако ме пустиш да студирам технику". "Свакако да хоћу", уверавао ме он. "Ја сам се опоравио на задивљеност свих", описао је Тесла како се опоравио од тешке болести.

Да ли је и овај случај допринео Теслином врлинском понашању беспрекорне духовне и телесне чистоте која га је разликовала од обичних људи.

Часопис New Jork American 1930. објавио је Теслино размишљање:

"Када се дете роди, његова чула долазе у додир са спољним светом. Таласи звука, топлоте и светлости ударају на његово слабо тело, његова осетљиива живчана влакна подрхтавају, мишићи се послушно скупљају и опуштају, један удисај, издисај и тим чином чудесна мала машина не схватљиво осетљива и сложене грађе, какве нема на свету бива укопчана у механизам Свемира".

Од детињства па све до позних година Тесла је живео на граници маште и стварности.

"Свакога дана сам се пребацивао ваздушним путем до удаљених предела, али нисам могао да схватим како ми је то полазило за руком... Видео бих нова места, градове и земље, живео бих тамо, света од луде и склапао пријатељства и познанства, и она би била исто толико драга као она из стварног живота и ни мало мање снажна...

Надприродна бића су ме пренела из света снова у свет стварности. Мој свет је био леп, етеричан, како сам могао да замислим. Онај који сам нашао овде био је свет машина, додир са њим је био груб, али се мени свиђао..."

Тесла је имао ретку способност да физиком свести сагледава мисаоне слике својих изума.

"Ја не журим са опипљивим послом. Мој метод је другачији. Замисао разрађујем у својој машти. У глави мењам грађу и управљам уређајем. Потпуно ми је небитно да ли ми турбина ради у мислима или је испитујем у радионици. Ја то завршеном производу свог ума дам телесни облик. Мој уређај ради као што сам и замислио, а оглед испадне тачно онако како сам планирао. А зашто би и било другачије?", питао се Тесла.

Тесла је међу првим научницима доказао надмоћ ума над материјом.

Фотографије су из фотомонографије Тесла Милована Матића.