Изложба о Пупину у Москви

Изложба ће бити отворена од 15. децембра 2015. до 15. јануара 2016.

"Нажалост, Михајло И. Пупин је недовољно познат у пријатељској Русији, у којој име Николе Тесле више значи. Зато смо на изложби посвећеној Пупину делом подсетили на његовог земљака Теслу. Ако се још зна да је Никола Тесла проналазач радија, чији изум је украо његов сарадник Маркони, а тек Врховни суд САД пресудио да је то Теслино дело, онда је несумњиво да су Пупин и Тесла обележили век телекомуникација, време у коме живимо и које је пред нама. Неизмерно смо срећни што се та изложба одржава на једном изузетном месту, у срцу руске метрополе, као што је Дом руског зарубежја - Дом руске дијаспоре - Александар Солжењицин", каже Александар Влајковић.

Влајковић истиче да је легенда која описује експонате тројезична, на српском, на руском и енглеском. За посетиоце је приређен и документарни филм, титлован на руски језик, који ће се више пута приказати током трајања изложбе.

"И на крају морам рећи да овог догађаја не би ни било да нисмо имали подршку великог српског пријатеља, амбасадора Руске Федерације у Србији, господина Александра Чепурина. Много нам је помогао и хвала му", истиче Влајковић. 

Чланови Организационог одбора најављуу и подизање споменика Пупину и Тесли у Москви наредне године.  У плану је сусрет са ректором Универзитета Ломоносов, коме ће понудити да се наредне године, када се обележава 160. година од рођења Николе Тесле, на Универзитету, који је део града Москве, поставе бисте или споменици Николи Тесли и Михајлу Пупину, као израз пријатељства два народа и научника који су задужили цео свет, па и руски народ.

Влајковић најављује да ће се после отварања изложбе у Москви, 18. децембра, у Ректорату БУ, у Београду одржати Свечана академија посвећена 140. годишњици рођења Милеве Ајнштајн Марић, а покровитељ је председница Скупштине Србије Маја Гојковић. 

"Милева је у много чему била натпросечна жена и то Ајнштајн у својим писмима не крије. Уосталом Алберт се и одрекао целокупног новчаног дела Нобелове награде у њену корист, можда и зато да би се искупио за славу коју је сам понео. Покрећемо иницијативу да кућа у којој су Ајнштанови боравили постане Музеј Милеве и Алберта Ајнштајна. То здање би било много више од тога. То би био и Центар за популаризацију науке, који би подстицао младе да се баве научним истраживањеима, без чега нема развоја друштва", наглашава Александар Влајковић.