Професор Драган Никодијевић на универзитету "Етвеш Лоранд" у Будимпешти

Према речима професора Никодијевића, питање односа позоришта према новијим медијима је слојевито, будући да су сви савремени медији управо технолошки детерминирани. Онима који су мање упућени у позоришну праксу, тврдња да је позориште одувек оријентисано ка коришћењу најразличитијих техничко-технолошких проналазака делује, како је рекао, у најмању руку необично. Али, многе чињенице из позоришне историје то управо потврђују.

"Други правац размишљања о односу позоришта и савремених медија тиче се очигледних настојања да сценском експликацијом опонашају језик и естетику нових медија. Ово се обично правда потребом да се оствари боља комуникација са већ медијатизованом публиком. У том контексту се традиционално, драмско позориште са својом публиком доживљава као својеврсна "еколошка ниша. Трећи, такође битан аспект односа позоришта и медија односи се на интеграцију разноликих медијских садржаја у традиционалну сценску презентацију. Ова околност је потпуно неспорна. Сваки од нових медија је врло брзо након своје појаве доживео промоцију и на позоришној сцени, а примери за то су фотографија, панорама, диорама, снимљени звук, филм, телевизија, chroma key, видео...", рекао је професор Никодијевић.

Прома професоровим речима, неспорна је потреба да се позориште мења и прилагођава духу времена које је понајвише медијски обележено. Он, међутим, упозорава да треба имати у виду да је позориште веома сложена и скупа уметничка пракса и да промене није увек могуће спровести довољно брзо и у складу са стварним потребама. Осавремењавање позоришта и његово мењање у складу са захтевима медијског окружења, не треба схватити као потребу да позориште опонаша медије. Друштвена природа позоришта је различита од медијске и она као таква мора бити очувана, каже професор Никодијевић.

Он истовремено сматра да о савременој улози и утицају позоришта не треба говорити језиком и параметрима масовне и технолошки подржане потрошачке културе, који су махом квантитативне природе. Такви параметри нас, како тврди, неће довести до закључка о великом значају позоришта.

"Медији нам нуде огромну количину информација о свету у којем живимо. И то чине непрекидно. Чињеница да њиховим посредовањем сазнајемо много, не значи да свет о којем се информишемо једновремено и боље разумемо. За друштвени значај позоришта је резервисан један компримован али отуда и знатно снажнији, у првом реду мисаони и критички ангажман који медијској и индустријализованој култури није доступан. Позориште не сме да одустане од сопственог начина представљања, који свакако мора бити различит од представљања које нам нуди медијско окружење. Позориште мора снажити свој потенцијал, који је оријентисан ка изоштравању свести, указивању на неправде, позивању на толеранцију. То је идеја о позоришту као о моралној установи", поручио је предавач студентима и професорима Филозофског факултета у Будимпешти.

Професор Никодијевић је претходно био гост у деканату ове образовно-научне установе, где је са члановима управе разговарао и о могућим облицима сарадње Филозофског факултета Универзитета Етвеш Лоранд и београдског Факултета за културу и медије Универзитета Џон Незбит. У том циљу ће, како сазнајемо, ускоро бити припремљен и потписан протокол о могућим правцима будуће сарадње.

Предавање у Будимпешти заједнички су организовали Смер за српски језик и књижевност будимпештанског факултета и Српске недељне новине из Мађарске, а осим студената српског језика и књижевности, присуствовали су му и високошколци са других смерова ове установе.