Ђорђе Јовановић на лондонској фринџ сцени

Позоришна трупа Лазарус (Lazarus Theatre Company) одиграла је 6. марта за представнике медија Шекспирову историјску драму "Ричард III" у театру "Плави слон" (Blue Elephant Theatre) у Лондону. У питању је "фринџ" позориште, што означава мања, независна позоришта која углавном постављају алтернативне продукције и пружају простор и прилику за нове таленте да се покажу.

Лондонска фринџ сцена је изузетно богата и разноврсна. Имајући у виду позоришну понуду у овом граду, не чуди што је ниво квалитета у свим, па и овим позориштима, углавном висок.

Представници медија су 6. марта на приказивању "Ричарда III" могли да виде снажну и оригиналну представу. Иако је ансамбл веома млад, сви имају прилично глумачко образовање и искуство.

Представа "Ричард III" траје 90 минута, без паузе, радња је смештена у савремено доба, почиње рејв журком уз много дима, али то је само наговештај интересантних и вештих решења до којих је дошао режисер Гавин Херингтон-Одедра заједно са својом екипом.

У овој поставци Ричард, кога тумачи млади и талентовани Принс Плоки, нема физичких деформитета, већ се акценат ставља на његову моралну наказност. 

Женски део екипе је такође одличан, а посебно треба истаћи глумице Розану Морис и Кетрин Торнком, које упечатљиво тумаче ликове краљице Елизабете и леди Ане.

Улогу Кларенса, Ричардовог брата, игра Ђорђе Јовановић. 

Иако рођен у Србији, Ђорђе је као беба дошао са родитељима у Лондон где је одрастао, па због тога не чуди што има беспрекоран енглески изговор. Завршио је глуму на Универзитету у Егзитеру (University of Exeter), а потом и једногодишње усавршавање на академији у Оксфорду (Oxford School of Drama). 

После представе, у разговору са Оливером Ристановић-Сантрач, објаснио је да ова академија нема везе са Универзитетом у Оксфорду, већ представља независну школу, која се налази ван Оксфорда и студентима пружа професионалну обуку, што му је свакако помогло у припреми за посао глумца, чиме жели да се бави од своје 13. године.

Убрзо по завршетку ове академије, Ђорђе добија улогу хрватског студента у познатој Би-Би-Ци серији "Доктори", а то је уједно био и његов први телевизијски наступ. 

Каже да га је у овој продукцији лик Кларенса заинтригирао због тога што је, за разлику од Шекспировог текста у коме има доста дијалога између Кларенса и његових убица, овде све обједињено Кларенсовим монологом. За Ђорђа је управо то представљало изазов, на који је одлично одговорио, а одређена решења редитеља Гавина, као што је коришћење лампи, дају могућност Јовановићевом изузетном таленту да се прикаже на најбољи начин и чине ову сцену једном од најупечатљивијих у целом комаду.

Јовановић увелико има идеје за будуће пројекте, а велика жеља му је да игра Шекспира на српском, који течно говори захваљујући инсистирању родитеља да се код куће говори на том језику, али и чињеници да је сваке године проводио по пар месеци у Србији.

Иако свестан да Шекспир никада не може да звучи на српском као што звучи на енглеском, Ђорђе је спреман да прихвати изазов и проучи сличности и разлике између оригинала и превода.

Написао је и текст за кратки филм који такође жели да сними у Србији, што је још једна потврда да себе види као глумца у обе своје домовине.