Кад фотографија проговори

Аутор својим објективом хвата скривен човеков немар и равнодушност према оном што га окружује, па се на фотографијама може видети отпад у рекама, крст са гроба у канти за ђубре, али и бескућици, атмосфера током временских непогода или пак свакодневни живот грађана Србије и друго.

У подтексту Јовановићевих фотографија може се препознати део широког образовања које се скрива иза вештине успешног фоторепортера, а та тајна у ствари чини његово дело успешним, односно фотографију речитом, али не распричаном, наративном, стоји у најави.

Фотографију су пратиле предрасуде, али више није спорно да она може да каже више него речи, наводи историчар уметности Саво Поповић и додаје да потпуно разумевајући тај универзални речник Јовановић не пада у замке, не ствара "уметничку фотографију" која би од уметности имала онолико колико има и репродукција.

"Јер, у имитацији нема истинског, нема искрености па тиме ни суштине", каже Поповић.

Биографија

Зоран Јовановић Мачак рођен је 1962. године у Панчеву, а професионално се бави фотографијом од 1981. Статус слободног фотографа му је омогућио да рашири сарадњу са многим дневним и илустрованим листовима широм Југославије, у којима објављује атрактивне репортажне фотографије. Шест година је провео радећи на филму где стиче раскошно искуство као филмски фотограф. Управо овај део каријере и снимци које је "ухватио" и овековечио отворили су му врата светских новинских агенција као што су Ројтерс, АП и Сигма. Стални је сарадник дечје фондације УНИЦЕФ. Од 1994. године је стално запослен у дневном листу Вечерње новости, у којем и данас ради као фотограф-репортер.

Члан је професионалних удружења УНС (Удружење новинара Србије), НУНС (Независно удружење новинара Србије) и УФОС (Удружење фотографа Србије), као и уметничког удружења УЛУПУДС (Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије) и Удружења филмских радника Србије.

Добитник је више домаћих и светских признања.