Низ питања чека решење

Директорка Канцеларије за сарадњу са дијаспором Славка Драшковић је нагласила да су још уставно недефинисан правни положај Срба у Црној Гори, већински српски језик и ћирилично писмо, али и да је несразмерна заступљености Срба у државним органима.

"Проблеми су и непостојање културно-просветне аутономије, неостварено право на двојно држављанство, недефинисано право на национална обележја и симболе. Није решен ни проблем Српске православне цркве, заштита имовине, свештенства, поштовање канонског статуса", рекла је Драшковић.

Она је навела да није дефинисан статус српског народа у Црној Гори, пошто Устав не говори о српском народу као конститутивном народу иако он, по последњем попису, чини 28,73 одсто становништва.

"Срби нису ни национална мањина, јер статус националне мањине има народ који броји до 15 посто становништва. Закон не дефенише какав статус има група која броји више од 15 одсто становништва", нагласила је Драшковић.

Према њеним речима, српска заједница сматра да Срби у Црној Гори не могу да буду национална мањина и да треба да добију статус конститутивног народа.

Директорка Канцеларије за сарадњу са дијаспором је подсетила да се у Црној Гори 43 одсто становника изјаснило да говоре српски језик, а да 37 одсто говори црногорски, али да српски језик није службени већ је у категорији као албански, којим говори 5,27 одсто становника или хрватски којим говоро 0,43 одсто.

Као велики проблем, Драшковић је апострофирала и то што је 2004. године српски језик укинут у школама и уместо њега уведен матерњи језик, који је 2011. године преименован у црногорски језик.

"Имамо низ питања на којима очекујемо добру сарадњу да почну да се решавају", закључила је Драшковић.