Представљене Српске недељне новине из Будимпеште

Главни и одговорни уредник листа Драган Јаковљевић изложио је краћи историјат и хронологију излажења српске штампе у Мађарској, а затим предочио статистичке податке и насеља у којима данас живе Срби у Мађарској.

Јаковљевић је присутнима приближио и форме институционалног организовања српске мањине, с посебним акцентом на Самоуправу Срба у Мађарској као кровну организацију и њене институције, специјализоване за поједине друштвене области од значаја за очување српског идентитета. Осврнуо се и на уређивачку концепцију СНН-а, вишеструку дрштвену улогу коју овај лист има и на пратеће пројекте и акције које редакција остварује упоредо са информисањем читалаца као својом основном делатношћу.

"Чињеница да су Српске недељне новине једини штампани медиј српске заједнице у Мађарској, нашу мисију чини знатно одговорнијом. Oсим што информише, редакција овог листа има још најмање два важна задатка. Један је очување и популаризација српске писане и говорне речи на просторима Мађарске, а други очување свеукупног српског културног и националног идентитета у условима снажне асимилације, која у Мађарској никада није посустајала. Управо из тих разлога наш недељник, осим рубрика информативног карактера, редовно доноси и едукативне написе о српском језику, историји, културној и националној баштини. Та потреба се, по мом мишљењу, намеће пред сва српска гласила у расејању, јер је то један од начина да као народ опстанемо у већински несрпским срединама, како да сачувамо све оне карактеристике које нас чине припадницима српског етноса: језик, културу, обичаје и наш особен српски дух",  рекао је Јаковљевић.

Он је подсетио да таква оријентација подразумева и много више плаћених, ауторских чланака него раније, али да упркос томе буџет листа био далеко већи пре више година, него што је данас.

"После низа година константног смањивања од стране мађарске државе, буџет СНН-а се зауставио на нивоу који овом гласилу, уз крајње мере рационализације, омогућује пуки опстанак, без могућности да се даље развија у складу са тенденцијама које владају у савременом новинском издаваштву, укључујући већи број страница и модерније техничке карактеристике. Ипак, уз повремену, али драгоцену помоћ Канцеларије за дијаспору и Србе у региону и Порајинског секретаријата за културу Војводине, успевамо да задржимо постојећи обим страница и да га периодично увећавамо тематским додацима. То чинимо у зависности од висине средстава одобрених у матици, на име конкурсних пројеката. У складу са својим могућностима, организујемо и акције за које сматрамо да допиносе циљевима због којих постојимо: књижевни конкурс, литерарне радионице, гостовања истакнутих стваралаца...", додао је главни и одговорни уредник СНН-а.

СНН заслужује подршку матице

Један од учесника промоције био је и Александар Чотрић, председник Одбора за Србе у дијаспори и региону Народне скупштине Србије, који већ више од две деценије редовно прати излажење овог листа, садржаје које објављује и акције које уредништво спроводи.

"Српске недељне новине нас окупљају као мангет, јер овде међу присутнима видим наше истакнуте ствараоце из Мађарске, Србије, Хрватске, Чешке, Босне и Херцеговине, Румуније, Немачке, Италије... Тај лист је, слободно могу да кажем, једно "чудо", као што су "чудо" и резултати пописа становништва у Мађарској, према којима је број Срба увећан три пута. Томе је у многоме допринело излажење и кампања коју су водиле Српске недељне новине и напори да оне стигну у свако српско домаћинство у Мађарској. Осим што стижу у руке својих читалаца, ове новине су присутне и у модерним медијима. Могу да се читају и на интернету, а важније информације које оне објављују доступне су и на друштвеним мрежама. Стога све похвале њиховом главном и одговорном уреднику који је схватио значај савремених средстава комуникације и потребе да се за што краће време допре до што шире јавности", рекао је Александар Чотрић.

Он се похвално изразио и о ТВ прилозима у којима Српске недељне новине посредством РТС-а извештавају милионе гледалаца широм света о догађајима и темама у српској заједници у Мађарској.

"Све то заслужује подршку матице, а то могу да кажем и у својству председника Одбора за Србе у дијаспори и региону Народне скупштине Србије. Да није ових новина, положај наше заједнице у Мађарској би био много тежи", истакао је Чотрић и додао да је СНН с пуним правом недавно понео Велику плакету Удружења књижевника Србије.

Велики значај књижевног конкурса "Милован Видаковић"

Стручни сарадник Српских недељних новина др Драган Никодијевић, културолог и универзитетски професор, упознао је посетиоце са СНН-овим традиционалним конкурсом за књижевну награду "Милован Видаковић", који је управо у току. Он је истакао да је Милован Видаковић личност која на више начина повезује матицу и Србе у расејању.

"Његова улога на плану успостављања веза Срба из матице и расејања огледа се и кроз његов животни пут, који је ишао преко Карловаца, Темишвара, Арада, Пеште... Рођен у шумадијским Неменикућама, свој животни век је завршио у Пешти. Српски ђаци који су долазили на школовање у Пешту, налазили су бесплатно уточиште код Милована Видаковића. Данас можемо да кажемо да одзив на конкурс није импозантан само по броју, већ и по квалитету радова који пристижу. Српске недељне новине су покренуле једну драгоцену акцију која је добила широки друштвени ехо", подсетио је професор Никодијевић и додао да за похвале за успех књижевног конкруса заслужују најпре Љубомир Алексов, као председник Самоуправе Срба у Мађарској која издаје лист и Драган Јаковљевић, као главни и одговорни уредник.

Радионица креативног писања

Говорећи о Радионици креативног писања, која је такође једна од сталних акција Српских недељних новина, др Миомир Петровић, књижевник и професор универзитета, изнео је искуство које је стекао у Будимпешти, радећи са нашим сарадницима и литерарно надареним читаоцима.

"Не постоји уметност само од надахнућа и инстинкта. Производ надахнућа треба избрусити, уобличити тако да буде комуникативан и прихватљив. Ако је наше време ера комуникација, како се често може чути, онда је радионица креативног писања цивилизацијски ход који морамо ухватити. У том смислу треба да се захвалим свим полазницима, међу којима је било и ученика, студената славистике и оних чији матерњи језик није српски, што је дало посебан чар нашој радионици", рекао је професор Петровић, изразивши очекивање да ће и за планирани наставак овог вида едукације бити заинтересованих чланова српске заједнице у Мађарској.

Презентацију Српских недељних новина пратили су бројни медији, књижевни ствараоци и културни посленици из Србије, Хрватске, Чешке, Босне и Херцеговине, Румуније, Немачке, Италије..