Конференција новинара и медија дијаспоре

Oвогодишња Конференција новинара и медија дијаспоре у организацији Удружења новинара Србије и владине Канцеларије за дијаспору одржана је 24. и 25. октобра у Међународном прес центру у Београду.

Првог дана Конференције предвиђени су тематски панели: Улога дијаспоре/медија дијаспоре у креирању имиџа Србије и српског народа, Први светски рат - поруке из матице, Имиџ активизам из дијаспоре и Србије. На почетку конференције учесницима су се обратили Славка Драшковић, директорка Канцеларије за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Драган Момчиловић, помоћник министра спољних послова, Станислава Пак Станковић, саветница за медије Председника Републике Србије, као и Бранко Веселиновић, члан Управе Удружења новинара Србије.

Онлајн медији српске дијаспоре не испуњавају своју функцију

Други дан, 25. октобар је био посвећен професионализацији онлајн медија дијаспоре, а одржана је и радионица Школе веб новинарства УНС-а.

Онлајн медији српске дијаспоре не испуњавају своју основну функцију да Србима у иностранству пружају тачне и релевантне информације о питањима која се односе на заједницу у којој живе, закључак је пилот-истраживања.

Како се наводи у истраживању урађеном за потребе Удружења новинара Србије и Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Владе Србије, ти медији нису место на које ће српска заједница у дијаспори или региону свакодневно долазити као на свој основни извор информисања.

То је пре свега због недовољно честе ажурираности садржаја медија, недостатка садржаја из сопствене продукције и садржаја који се директно односе на локалну заједницу, али и непрегледности, односно лоше навигационе структуре сајта.

Истраживање, које је представљено на панелу Професионализација онлајн медија дијаспоре, показало је и да се од двадесетак анализираних медија као најчитанији издваја портал Вести онлајн, који месечно има три милиона посета, односно око 100000 дневно, пре свега из Србије (57 одсто), а затим из Немачке, Босне и Херцеговине, Аустрије, Швајцарске, Сједињених Америчких Држава и Аустралије.

Према речима помоћнице директора Канцеларије за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Николине Милатовић Поповић, истраживања дијаспоре су неопходна, али постоји проблем узорка испитивања, односно узорак заинтересоване дијаспоре која контактира са државом није довољан и да знање мора да се врати у Србију.

"Тај узорак обухвата само мали проценат оних који спадају у такозвани "одлив умова" деведесетих, а нарочито после 2000. које морамо да вратимо у Србију. Покушаћемо да помогнемо онима који то желе да уђу у онлајн заједницу српске дијаспоре, јер верујемо да на тај начин тај узорак можемо да проширимо", поручила је Милатовић Поповић.

Она је додала да је задатак Канцеларије праћење положаја дијаспоре, њено информисање и побољшање веза с њом и да ће српска заједница у другим земљама постати видљивија матици уколико бар неки од онлајн медија дијаспоре испуни своју функцију информисања те заједнице.

Према речима одговорног уредника портала Вести онлајн Бранка Рајчевића, њуз портали се у овом тренутку налазе у једној врсти транзиције у којој се сусрећу са проблемом нејасне економске рачунице, односно "како капитализовати оно што радите".

"Морамо да нађемо меру како ћемо то да учинимо, да постоји бесплатан, али и плаћени садржај. Ни Њујорк тајмс није до дан данас нашао одговор на то питање, ни они не знају „где ће брод да иде" за две године", сматра Рајчевић.

Он је додао да сви портали "краду" вести једни од других, истакавши да актуелни закони с том праксом не могу адекватно да се изборе.

"Наша правна пракса је веома недефинисана у смислу да не знамо колико кошта то што је неко пренео некога", рекао је Рајчевић додавши да постоје законска решења, али да она нису довољно прецизна.

Директор пословног развоја Huge media Срђан Ерцег указао је на чињеницу да је тржиште онлајн медија веома тешко јер се мења на дневном нивоу и да оно што се данас сматра као правим моделом можда неће више важити за три месеца.

Он је указао и на проблем инертности онлајн медија када је реч о "продаји своје робе", односно својих посетилаца.

"Сви кажу да је долазак до новца проблем, али не видим да је неки онлајн медиј урадио бизнис план. Сви говоре о дијаспори, али не види се која је то дијаспора, колико је то људи, мушкараца, жена, која је њена демографска структура, која су њена интересовања, колико имају новца, шта троше и где троше...", истакао је Ерцег.

Према његовим речима, неопходно је да сваки онлајн медиј прође аудит како би оглашивачи знали колико је портал посећен, које се странице најчешће отварају, одакле долазе посетиоци...

"Медији контролишу паре. Ја морам да гледам шта ми ви продајете, а то је корисник, односно посетилац и зато је битан садржај портала. Када неко каже да је нешто бесплатно на интернету, то је лаж. То не постоји јер сте ви продали себе (посетом сајта)", објаснио је Ерцег.

Он је оценио да је кључни задатак државе да омогући развој широкопојасног интернета, али и већи притисак на банке да омогуће лако мобилно плаћање, како би читаоци могли да плате, на пример, динар за текст који желе да прочитају.

"Слажем се да би медији требало да се плаћају како не би дошли у ситуацију када ће морати да подилазе оглашивачу. То би била катастрофа за друштво, јер медији неће моћи да критикују производ оглашивача који му даје плату", закључио је Ерцег.

Конференција је могла да се прати уживо преко сајта Прес центра (presscentar.rs), а детаљан програм конференције можете погледати овде.