Није лако бити пописивач

Где престаје логика почиње Босна, мисао јединог нобеловца са ових прострора, некад коришћена као оправдања, а некад као подсмех, ових дана, никад актуелнија, чини се. Логика изостаје и у неким наизглед уобичајеним ситуацијама. Тако ни попис становништва није скуп статистичких података него питање равно најважнијем државном, односно националном.

Још током лета у склопу припрема за попис, на екранима су се вртели промотивни спотови, у којима се неким грађанима објашњава ко су и шта су, ако већ сами то не знају. Дакле, свима мора да се објасни да је нација Бошњак, а језик босански. Не питајте зашто.

Спот који је видео цео регион изазвао је бурне реакције и заштитници људских порава одмах су протествовали због злоупотребе деце, а аутор снимка, отац деце правдао се вишим циљевима.

У сваком случају, живописна увертира, чији је природни наставак било оно што је уследило 1. октобра.

"Било је тога да су долазили гости из иностранства, сами одлазили у пописне комисије, и тражили да се што прије попишу јер журе назад на посао. Постоје информације да се у појединим домаћинствима попише и више од 20 чланова", каже Гордана Цимеша, дописница из Бања Луке

Замислите колико је времена потребно пописивачу да их све евидентира. Дође ујутру у 7, па док укућани чекају свој ред у купатилу, једног по једног их анкетира, и ваљда заврши посао до поднева, пре него сви они у купатилу. Наравно, без дилеме да ли су сви заиста укућани или само гости.

„Ово је једно статистичко истраживање, интервју, где је свака особа по закону обавезна да да точне податке, и ми морамо вјеровати грађанима", каже Звонко Милиновић, из Агенције за статистику БиХ.

Заиста није лако бити пописивач. Пуне руке посла, па се још посао и кући носи. Олакшавајућа је околност што је та кућа у суседству, отежавајућа што је често у близини нека крива Дрина. У Сребреници је тако суспендовано неколико пописивача, због оптужбе да су пописни материјал носили преко границе.

„Ове неправилности које су уочене у Сребреници, ми смо промптно реагирали на центрарном пописном повјеренству, те особе су смјењене. Против њих ће бити покренуте прекршајни, или кривични поступак, а попис ће се поновити у тих пет пописних кругова која су покривала та два пописивача", каже Звонко Милинковић.

"Касније се испоставило да тај пописивач има двојно држављанство, да живи у Бајиној Башти. Он је поступио само онако како су му рекли, завршио је свој пописни дан и кренуо својој кући. То што он мора да пређе државну границу, да би дошао до своје куће, питање је о коме нико у БиХ није размишљао", каже дописница РТС-а из Бања Луке  Гордана Цимеша.

И ту је парадокс на који указују неки критичари пописа, проблем је када материјал иде преко Дрине, али не и када гласачи, па макар били верски прваци, који су пред изборе постали становници Сребренице, прелазе исти пут. То као да говори да је државно питање важније чак и од избора, и да је сваком народу најважније да добије што више.

„Тако скупљени народи не могу ни око чега да се договоре, јер у свакој ситуацији кад неко ту добија, онда други губи", каже Слободан Рељин, уредник у Вечерњим новостима.

Иако на питања о вери и нацији грађани могу само ако желе, али о језику обавезно морају да се изјасне. Зашто је Бошњацима толико важно да сународницима објасне ко су.

Да ли зато што још једино они причају причу о интегралним Босанцима, па можда заборави да је и Бошњак, па им се може десити исто што и Србима 1991. године кад су се једино они у великом броју изјашњавали као Југословени, мада Бошњацима је најтеже. Волели би да их је што више, мада негде треба да их је и мање.

„Уколико се докаже да их је више него што их је пре било, онда пада читава теорија о геноциду, ако их има мање, онда се смањује њихов капацитет да траже централизовану земљу. Не постоји резултат пописа који ће бити прихваћен", каже Слободан Рељин

Све што је виђено у протеклих 10 дана наговештава узбудљив финиш пописа. Ипак, чини се да сама регуларност података неће бити доведена у питање, без обзира на могуће провере.

„Оно што се намеће као могућност, јесте да ће након завршетка пописа бити проверена сва она домаћинства у којима је пријављен велики број чланова", каже Цимеша, дописник из Бања Луке.

Тачност података мање је битна јер ће их ионако тумачити како коме одговара, сматра Рељић.

„Сваком одговара лов у мутном. И у том смислу овај попис ће потрошити паре које су задужене, а добиће се неки резултати који ће одмах да се побијају, и све ће да се заврши исто као и све операције у Босни и Херцеговини", каже Рељин.

Последњи попис у БиХ одржан је пре 22 године, када је била још социјалистичка република у којој је живело око 4 400 000 становника. Сада сигурно не живи толико, а највећи парадокс је да тачан број, с обзиром на све што се дешава, неће бити познат ни после пописа.