Пештански књижевни омнибус

Присутне је поздравио Милан Ђурић, директор Културно-документационог центра Срба у Мађарској и захвалио се присутним ствараоцима из српског расејања што су се одазвали позиву, нагласивши да је Месец српске културе прерастао у традиционалну манифестацију.

"Реч је о манифестацији која се састоји од програма различитог садржаја где су заступљени позориште, ликовна уметност, музика, дечји програми, научна предавања. Ради се о културним садржајима који својим квалитетом обогаћују културни живот Срба у Мађарској. Одвијају се на територији целе Мађарске, где живе припадници српске мањине, са акцентом на Будимпешту, као главном граду", рекао је Ђурић.

У првом делу програма др Славомир Гвозденовић је промовисао антологију песника југоисточне Европе Чувари вертрограда у издању Савеза Срба Румуније, у којој су између осталих, заступљени и песници из Мађарске. Гвозденовић је напоменуо да је имао јако добру сарадњу са Министарством за дијаспору и да је тадашња гарнитура људи који су у њему радили, имала слуха, срца и духа за садржајнију сарадњу са српским расејањем, апелујући да матица мора бити пажљивија према дијаспори.

Учесници у програму били су писци и културни посленици из Србије, Босне и Херцеговине, Мађарске, Румуније, Немачке, Италије, Француске и Аустрије. Свој педагошки и књижевни рад овом приликом је присутнима представила и професорка Светлана Матић, поетеса из Беча. Матићева је овом приликом похвалила организованост српских заједница у Мађарској и Румунији, нагласивши да они могу бити пример другима у расејању како се чува српска традиција, језик и национални идентитет, и то кроз српске школе, издавачку делатност и културне манифестације.

"Земља Србија треба да посвети већу пажњу свом милионском расејању и да успостави мрежу и повеже културне посленике и успешне људе који стварају на свим меридијанима и на најбољи начин мењају слику о Србији. И овај скуп је најбољи пут ка том циљу", нагласила је Светлана Матић.

Наступ београдског афористичарског круга, међу којима су били Александар Баљак, Александар Чотрић и Драгутин Минић Карло, измамио је осмехе публике.

У име Удружења књижевника Србије, Александар Чотрић је Српским недељним новинама и њеном главном и одговорном уреднику Драгану Јаковљевићу, доделио плакету за очување и неговање српског језика и ћирилице.

Александар Чотрић је у својству председника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Републике Србије, уручио Монографију Скупштине Србије Љубомиру Алексову, председнику Самоуправе Срба у Мађарској и Милану Ђурићу, председнику КДЦ Срба у Мађарској у знак захвалности за јачање веза Срба у Мађарској и матичне државе.

Диана Кондић Ђурић, координатор и модератор програма се захвалила присутним писцима што чувају српски језик и традицију, истичући да је овај сусрет био празник лепе српске речи.

Присутни су имали прилику да погледају и изложбу слика наиве, коју су приредили Музеј наивне и маргиналне уметности из Јагодине и Музеј наивне уметности из Кечкемета.

На крају програма сви учесници у програму су добили захвалнице, а сусрет је завршен дружењем на свечаној вечери.