Настава на српском језику у Хрватској

Наставу на српском језику и писму по моделу А у источном делу Хрватске, односно у вуковарско - сремској и осјечко-барањској жупанији похађа 3000 ученика. Од тога је 2000 основношколаца и 1000 средњошколаца. Према подацима предуписног рока ове године је око 240 првака. Одбор за културу, образовање и спорт Заједничког већa општина (ЗВО) посебну пажњу посвећује новим полазницима и набавци уџбеника на српском језику и писму.

„Могу рећи да сам изузетно задовољан системом који смо устројили заједно са издавачким предузећем Просвјета из Загреба која ради посао штампања и дистрибуције ЗВО. Као и прошлих година, и ови ученици ће сви на почетку школске године, 2. 9. имати у својим клупама нове уџбенике које смо наручили и уџбенике на српском језику и ћириличном писму. Ми смо успели да цена за наше родитеље и наставнике буде иста као и за ученике који наставу похађају на хрватском језику, на начин да је министарство суфинансирало разлику у цени коштања самих тих уџбеника", каже Слободан Живковић из Одбора за образовање, културу и спорт ЗВО.

Иако набавка уџбеника на српском језику и ћирилици више није проблем, многи су још увек присутни. Највећи који траје већ 16 година, тачније од мирне реинтеграције овог подручја је проблем регистрације српских школа.

„Проблеми су више политичке, него правне природе. Ми смо испунили све законом предвиђене услове да би се та регистрација извршила. Ми имамо ученике, квалификован наставни кадар, просторе у којима се настава одржава. Међутим, оснивачи жупаније чије су надлежности основне школе, треба само да донесу акт о пререгистрацији да се те школе фактички и региструју као школе у којима се образују припадници српске националне мањине. Међутим, то до сада нисмо успели да решимо", каже Живковић.

Образовање на српском језику и писму по моделу А има бројне предности. Осим очувања националног идентитета, овај вид наставе отвара могућност даљег школовања у матичној држави. Сви они који образовање заврше по овом програму и поседују двојно држављанство или потврду да су припадници српског народа, могу да студирају на факултетима у Србији.

„Ми сваке године пратимо кретање наших ученика, од уписа у основне школе преко уписа у средње школе, исто тако и уписа на факултете. Тенденција је и ове године таква да највише наших завршених матураната наставља своје школовање у Републици Србији, на новосадском Универзитету. Ове године код мене се пријавило седамдесетак ученика матураната који су полагали пријемне на факултетима у Републици Србији и отишли тамо. По резултатима које смо добили, након пријемних испита, можемо да будемо изузетно задовољни. То је нама битан индикатор да је образовање које се спроводи овде, у Републици Хрватској на српском језику и ћириличном писму квалитетно и да омогућава довољно знање за наставак школовања и запослење", каже Слободан Живковић.

Чак 70 посто матураната који су наставу похађали по моделу А, а који се одлуче за наставак школовања, определе се за студије у Србији. Сем пројекта набавке уџбеника, одбор за образовање спроводи и низ других, као што је стручно оспособљавање наставника, те опремање обданишта. Одговарајућом дидактичком опремом и потребним намештајем настоји се улепшати и подићи квалитет и предшколског образовања на српском језику и писму.