Манастирска слава у Српском Ковину

Манастирска слава ове богомоље, која је према неким изворима сазидана у 12. веку, и ове године је по много чему попримила одлике народног саборовања.

У Српском Ковину, смештеном на Чепелској ади на Дунаву, четрдесетак километара јужно од Будимпеште, данас живи свега неколико српских породица, али та чињеница никада није довела у питање прославу Велике Госпојине. Улогу домаћина, сваке године на себе преузимају становници оближње Ловре, јединог места у Мађарској са већинским српским живљем.

"Јесте да су се времена променила, понекад нас је мање на овим славама, сви се ми трудимо да се ова манастирска слава редовно одржава. И не само она, већ и славље које се сутрадан наставља код нас у Ловри. У тим приликама окупљамо бројне Србе не само из нашег села, него и из региона", каже Љубомир Алексов, начелник Ловре.

Емилија Симић и њена породица су на славу српског манастира стигли из далека.

"Дошли смо из Москве, где иначе живимо. Ја сам се тамо родила, а и мој муж, који је Рус. И ја сам Рускиња по мајци, док ми је отац Србин из српском места Ловра у Мађарској. Трудимо се да сваке године долазимо на овај леп празник", каже Емилија.

Српски Ковин, иначе, није случајно добио овај назив, јер су га у пре више векова масовно населили наши сународници из Ковина у Србији, бежећи пред турским освајачима.

Некадашње масовно присуство Срба на овим просторима и дубоки трагови које су за собом оставили, разлози су што су Ковин у Србији и Српски Ковин у Мађарској већ двадесетак година градови побратими.