Право на надокнаду

Крајем јула 2013. године, Влада Републике Словеније је усвојила Предлог закона о надокнади штете особама које су биле избрисане из регистра сталног пребивалишта и упутила га Државном збору на даљи поступак.

Закон предвиђа надокнаду штете само оним лицима која су у међувремену решила свој статус односно стекла словеначко држављанство или стално пребивалиште. Овим предлогом закона предвиђена је материјална надокнада штете у износу од 40 евра за сваки месец у статусу избрисаног. Уколико појединац не буде задовољан овим паушалним износом постоји могућност да води парнични поступак у коме ће доказивати објективни обим штете. Поступак не сме трајати дуже од три године. Разматрање закона у словеначком парламенту очекује се у септембру 2013.

Уставни суд Републике Словеније је још 2003. године, прогласио неуставним закон из 1992. којим се захтева од грађана Словеније са сталним пребивалиштем у Словенији, а са држављанством других југословенских република, да се изјасне као странци. Ова одлука Уставног суда постала је тада предмет спора између опозиције и власти.

Словеначки Државни збор је тек 8. марта 2010. године усвојио измене и допуне закона о решењу статуса ,"избрисаних" и то на инсистирање Европске уније, тачније Комитета министара Савета Европе. Овим законом предвиђен је трогодишњи рок (до 24. јула 2013.) за покретање процедуре решавања статуса држављанства и сталног боравка "избрисаних". На основу прошлогодишње (2012) пресуде Европског суда за људска права сви оштећени имају право на надокнаду под условом да до 24. јула 2013. поднесу молбу за повраћај права на стални боравак, у словеначкој управној јединици или у станици полиције.

Дисолуцијом СФРЈ, 1992., дошло је и до многих нежељених последица међу којима је и један чин Владe Републике Словеније. Наиме, Република Словенија је 1992. избрисала 25.671 лице из регистра држављана. Неки су протерани ван граница Републике Словеније, други су остали да живе илегално. "Избрисани" су тако постали имагинарна категорија која нема право на рад, социјалну заштиту, здравствено осигурање, пензију, личне документе, политичко деловање. Постали су илегалци у сталном страху од полицијске контроле и могућности депортације ван граница Републике Словеније. Живот сваког од ових људи представља личну драму коју не може надокнадити никаква материјална одштета. Словенија је на овај начин грубо прекршила основна људска права, а до данас није сносила одговорност за тај поступак.

Такође, Словенија је до сада два пута одбила формирање комисије која би се бавила питањима како је уопште дошло до брисања и по ком основу. Напори да се ово спорно питање реши и даље трају и захтевају озбиљну анализу и посвећеност, а пре свега добру вољу да се пронађу решења која би задовољила све стране у спору.

Видевши ово као непоновљиву прилику, организације "Цивилне иницијативе избрисаних становника Словеније" и "Цивик Линк" су апеловале на појединце да се пријаве како би остварили своја права, чак иако немају сва потребна документа. Уколико су појединци који су изгубили ова права преминули, право на надокнаду имају њихови потомци. Материјалне одштете би требало да буду између 10 и 27 хиљада евра. Нажалост, ова иницијатива није у довољној мери медијски пропраћена па је реално очекивати да многи ,"избрисани" неће остварити своја права јер су словеначке власти биле децидне у ставу да неће бити накнадних рокова за подношење молби.

Процена словеначких органа је да би право на надокнаду требало да оствари око 10 хиљада "избрисаних".

Владина Канцеларија за сарадњу са дијаспором и Србима у региону пратиће редовно процес доношења закона и обавештавати о евентуалним накнадним роковима за подношење молби и могућностима надокнаде штете.