Захтеви за стамбено збрињавање избеглих

Помоћник комесара Србије за избеглице Иван Гергинов нагласио је да је ово последњи рок за остварење станарског права и да више неће бити продужења рокова.

Он је објаснио да захтев могу поднети сви носиоци станарског права који још нису стамбено збринути, а у случају њихове смрти, захтеве могу да поднесу њихови наследници.

Гергинов је нагласио да, овај пут, право на подношење захтева за стамбено збрињавање у Хрватској имају и избеглице и прогнани с подручја ван "посебне државне скрби" (бриге).

То су подручја попут Истре, Загреба, Шибеника и других места у којима није било ратних дејстава, рекао је Гергинов уз напомену да је и даље отворен рок за стамбено збрињавање на подручјима "посебне државне скрби" (Српска Крајина).

Он је подсетио да је рок за стамбено збрињавање у Хрватској већ двапут продужаван и да је, нажалост, у претходним роковима захтеве поднело само 1.450 људи, иако је, према проценама ОЕБС-а, у Хрватској одузето 32.000 станарских права.

Гергинов је објаснио да је одзив био мали јер услови стамбеног збрињавања нису били повољни и нагласио да су сада побољшани захваљујући сталним притисцима Србије, а пред улазак Хрватске у ЕУ, и притисцима међународне заједнице.

Основни услов је додуше непромењен, па тако повратник, носилац станарског права у Хрватској, и даље има право на 35 квадрата стамбене површине, а сваки члан домаћинства по још 10 квадрата.

Међутим, како је објаснио помоћник српског комесара, сада се носиоцу станарског права мора вратити стан на територији на којој је одузет, па се рецимо стан у Загребу не може заменити станом у Војнићу.

Стан је, као и досад, могуће користити у својству заштићеног најмопримца и отплаћивати на рате, с тим што су сада цене откупа знатно повољније од тржишних, навео је Гергинов.

Додатна погодност је то што овај пут потомци имају право наследства; стан се може и одмах откупити, а уколико се плати ођедном, постоји и бенефиција, истакао је он.

Што се тиче БиХ, ситуација је потпуно другачија, рекао је Гергинов и подсетио да је за пет година враћена имовина више од 70.000 људи који су избегли у Србију. Међутим, више хиљада, углавном Срба, у кантонима 1. и 10. Федерације БиХ, у којима су била велика ратна разарања, није искористило право на обнову имовине.

То су махом села у којима је сва инфраструктура после рата систематски уништена, нема пута, воде ни струје, па се највећи број избеглица с тих подручја у безнађу определио за интеграцију у Србији.

Сад је прилика да до 31. августа поднесу захтев за обнову своје девастиране или уништене имовине, нагласио је Гергинов.

Он је апеловао да сви који на то имају право, у року поднесу захтев за стамбено збрињавање, а ако нису у стању из било ког разлога да одмах приложе сву потребну документацију, могу то учинити накнадно.

За образац захтева и све информација о томе која им је докуметација потребна могу се обратити Комесаријату за избеглице или поверенику на општини у којој живе, а обрасце могу наћи и на сајту Комесаријата.