Права "избрисаних" у Словенији

Александар Тодоровић, оснивач и члан председништва Цивилне иницијативе избрисаних становника Словеније, један је од двадесетак хиљада грађана Словеније који су тада остали без пребивалишта и свих докумената. Тодоровић процењује да у Србији има више од 2000 грађана који су избрисани из словеначког регистра.

Тодоровић каже да је деведесетих живео у страху али Словенију није могао да напусти, јер му је ту живела породица.

"Тада си нико и ништа, узму ти личну карту, пониште возачки испит, немаш пензију, немаш посао, не смеш да сретнеш полицајца јер ако те легитимише одмах те води на границу" прича Александар Тодоровић. „Године 1993. ми се родило дете и у почетку сам улицом ишао с дететом и надао се да ме полиција неће легитимисати јер имам дете са собом."

Тодоровић додаје да је најбитније аплицирати до 24. јула, чак и ако не испуњавате све законске услове, јер сте од тада у процесу, а захтев вам се може продужавати и допуњавати накнадно. Тоје важно, додаје он, да би суд у Стразбуру узео у обзир захтеве "избрисаних", а Словенија им платила одштету за неисплаћене дечје додатке, пензије, одузете станове, итд.

По Тодоровићевим речима, битно је и то да деца "избрисаних" имају право да наследе све одштете ако уђу у правни процес, а родитељи им умру.

"Избрисани" су већ добили пресуду Европског суда за људска права у Стразбуру, која се односи на шест случајева и којом је одлучено да Словенија мора да им исплати нематеријалну штету. Ипак до одштете која може да износи од 10 до 27 хиљада евра неће моћи ако не поднесу захтев на време.

Игор Мекина, извршни директор CIVIC LINK-а и јавни заговарач Иницијативе за РЕКОМ из Словеније каже:

„Избрисани морају сами да се побрину за своје интересе , да уложе молбе за враћање статуса. То се може направити преко поште, могу је послати и одавде из Србије, не мора се ићи у Словенију, и могу да затраже то и у оним општинама у којима би хтели да живе а не тамо где имају стални боравак." 

Према речима Игора Мекине, у Словенији је 26. фебруара 1992. године преко 26.000 становника избрисано из регистра сталног боравишта, који су тиме изгубили право на рад, социјалну заштиту, једном речју - били су у горем положају него избеглице. Ово одузимање права најозбиљније је кршење људских права у Словенији деведесетих година, поручују из Иницијативе за РЕКОМ.

„Постоји још 700 тужби које су предате и сад се чека одлука Европског суда и евентуална примена аутоматизма. Сви чекају да виде колика ће одштета бити јер оно што је људима одузето тешко је измерити количином новца који је Словенија спремна да понуди" каже за РТС Наташа Кандић, оснивач Фонда за хуманитарно право из Београда.

Брисање из регистра сталног становништва највећим делом погодило је људе који су рођени у другим републикама бивше Југославије, који су имали југословенско држављанство а у Словенији су имали пријављен стални боравак.

Услови за подношење захтева могу се наћи на интернет страницама МУП-а и Амбасаде Словеније.