Графике Франца Цурка у Будимпешти

У Будимпешти је отворена самостална изложба графика Франца Цурка, графичара и професора на Факултету уметности у Нишу. Изложба, која је отворена 29. априла у галерији Српског културног центра, трајаће до 13. маја.

У галерији Српског културног центра у Будимпешти 29. априла је отворена изложба Франца Цурка, познатог графичара и професора на Факултету уметности у Нишу. Изложба ће трајати наредних петнаест дана, јавља за Програм за дијаспору РТС Драган Јаковљевић, главни уредник „Српских недељних новина" из Будимпеште.

Изложбу је отворио Милан Ђурић, директор Српског културног центра у Будимпешти. Представљајући гостујућег сликара српској и мађарској публици он је подсетио да Франц Цурк управо обележава четрдесет година уметничког рада.

Цурк је рођен 1949. у Љубљани, дипломирао 1972. на Академији ликовних уметности у родном граду, у класи проф. Габриела Ступице, а постдипломске студије на Одсеку за конзервацију и рестаурацију завршио 1974. Године 1979. стиче звање доктора ликовно-технолошких наука. Био је гостујући професор на Академијама у Пекингу и Гронингену. Од 1991. живи у Нишу, где је радио као шеф Одељења за конзервацију и рестаурацију при Народном музеју. На Факултету уметности у том граду предаје од 2001. године.

Цурк је реализовао је 67 самосталних изложби и учествовао на више од 300 колективних, у Србији и иностранству (Пољска, Италија, Аустрија, Кина, Јапан, Енглеска, Немачка, Бугарска...). За свој уметнички рад примио је бројна признања и награде међу којима је и највиша еснафска признања: "Златна игла УЛУС-а и УЛУВ-а" за графику 1991. године и награда Удружења конзерватора Србије 1996. Награђиван је и на међународним изложбама у Катовицама (1977), Удинама (1982), Таипеиу (1989), Будимпешти (1990).

Отварању изложбе његових графика у Будимпешти присуствовали су бројни љубитељи уметности не само српске, већ и других националности. Била је то још једна прилика да се мађарска публика, која све чешће посећује недавно адаптирани Српски културни центар у главном граду те земље, упозна са делима савременог српског сликарства.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 30. септембар 2024.
8° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи