Усклађивање диплома препрека за повратак

Велики број српских студената радо би се вратио у земљу ако би признавање диплома било брже и јефтиније. Организација српских студената ОССИ припрема предлог како би се тај проблем могао решити, а по угледу на земље које су то већ успешно урадиле.

У паузи потраге за послом или стипендијама како би даље наставили студије у иностранству, чланови организације Српских студената у иностранству, интензивно су ангажовани на конкретним пословима у самом удружењу. Јована Вуковић је на пример ангажована на питању бржег признавања диплома.

„Сада је основан тим који ће се конкретно бавити и компаративном анализом процедуре нострификовања или признавања диплома у другим земљама како бисмо након тога саставили наш предлог како би то требало да изгледа код нас, по угледу на земље које су то боље организовале", каже Јована.

Дипломац са Харварда Лука Бабић каже да је велики проблем онима који су целе основне студије завршили у иностранству, јер, нпр. не могу да користе стипендије Фонда за младе таленте за мастер и докторске студије у иностранству.

„Уписао сам постдипломске студије у Лондону на факултету University College of London, UCO. Нисам успео да обезбедим стипендију зато што сам изопштен из система због комплетног школовања у Америци", каже Лука.

Бојан Аранђеловић студира на Универзитету La Sapienza у Риму, као економиста у удружењу је задужен за финансије. Као и већина наших студената у иностранству, а има их око 3,5 хиљаде, жеља му је да стечено знање примени у земљи.

„Моји тренутни планови су повратак у Србију и евентуално запошљење овде. Уколико тај мој план не буде могао да се реализује, ја ћу наставити са мастер студијама и усавршавањем у Италији. Видећемо већ шта ће се у будућности десити", каже Бојан.

Студентима је потребна стална канцеларија како би када дођу у Београд знали где и коме да се обрате, да имају међусобни контакт и контакт са колегама у Србији.

У ту сврху разговарали су са представницима САНУ и ресорних министарстава, а Српски Сити клуб у Лондону има хиљаду пет стотина чланова, високообразованих младих људи, који имају у просеку имају 35 година, десетогодишње радно искуство и бар диплому основних студија. Поред матерњег и енглеског, говоре и још два светска језика, баве се финансијама, има академика, лекара, адвоката, уметника. Према спроведеној анкети, две трећине би да се врати у земљу или регион.

„Имамо један број чланова који имају велике проблеме, јер не постоји једна стандардизација и критеријум тог процеса, тако да све зависи где оду да своју диплому тренутно нострификују. Да ли ће отићи да то ураде у Београду или Новом Саду или Нишу, биће потпуно другачији систем. Знам да се на многим Универзитетима труде да тај процес унапреде и убрзају, али оно што би ми волели је да се направи тотална систематизација и стандардизација читавог процеса", каже Наташа Кочиш из Српског Сити клуба.

Осим тога, треба решити и питање и стандардизације и усклађивање студијских програма наших и страних факултета сродних или истих научних области. Тако би се подстакла стварна мобилност студената.

 

 

 

 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 01. октобар 2024.
8° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи