Светосавски бал у Бечу

У Бечу ће се 25. јануара одржати традиционалан Светосавски бал у хотелу Паркхотел Шенбрун, у организацији Аустријско-српског друштва.

Садржај програма условљен је именом бала, бечком балском традицијом, чињеницом да је Светосавски бал наставак најстарије српске културне традиције у Аустрији, саставом гостију, од којих су многи странци, али и жељом да Срби у Бечу имају макар једну манифестацију годишње, која ће бити другачија од свих осталих, кажу у Аустријско-српског друштву.

Програм би требало да има елементе духовног, едукативног, традиционалног, модерног, гламурозног и забавног. Програм би требало да у странцима изазове позитивна осећања према Србији и српском народу. У Србима, нарочито младима, треба да побуди понос и усхићење својом националном културом. 

Традиција словенских балова је започета пре више од једног и по века, кад су у престоници Аустрије живели многи знаменити Срби тог времена, а кнез Милош Обреновић (1780 - 1860) пожелео да их једном годишње окупи на пригодној свечаности.

Тим поводом је од чувеног аустријског композитора Јохана Штрауса Млађег наручио композицију, која је, под називом „српски квадрил", представљена 1846. године на првом Словенском Балу у Бечу.

На наредном, одржаном 1847, међу готово три хиљаде присутних издвајали су се Вук Караџић, Његош и кнез Милош (он је баш волео да игра, са ордењем које је поскакивало и звецкало), а како наводе хроничари посебну пажњу је привлачила Вукова кћи Мина. Она је и иначе била међу најотменијим дамама на бечким баловима, на којима се истицала јединственим изгледом: одевена у српску ношњу са либадом обрубљеном срмом, сукњом са обавезним појасом и чипком везеном кошуљом.

Био је запажен и Бал 1861, на којем су се, поред најугледнијих бечких Словена, страних дипломата, српских министара и њихових супруга, високих официра, дворских дама појавили и аустријски државни министар Шмерлинг, руски, мађарски и пољски племићи, писци Иван Мажуранић и Петар Прерадовић, генерал Стратимировић...

Свирао је Штраусов оркестар, а плесали су се „лијепа Маца", квадрил, валцер, коло српско, коло хрватско, коло славонско, полка, мазурка... да би, како је записао један од учесника, око поноћи „сва славенска младеж" заиграла уз јуначку песму „Радо иде Србин у војнике".