Дијаспора у Привредној комори

Висока инфлација, пад привредне активности и незапосленост обележили су ову годину и те проблеме би у следећој требало решити, рекао је председник Привредне коморе Србије (ПКС) Милош Бугарин који је упознао представнике дијаспоре са актуелним привредним кретањима и проценама ефеката предузетих економских мера.

Бугарин је, на седници Пословног савета за дијаспору ПКС, нагласио да су, ипак, неки позитивни ефекти мера које је предузела Влада Србије видљиви, јер се у доброј мери успело са стабилизацијом јавних финансија, а дошло је и до повећања пореских прихода.

Мере које је влада предузела допринеле су укидању многобројних агенција и управа, али то ипак није довело до смањења трошкова и броја запослених, већ само до прерасподеле, рекао је Бугарин.

Он је такође указао да је укидање 138 парафискалних намета позитивно, али не и довољно, па би у времену које следи требало у већој мери радити на скраћењу процедура и смањењу трошкова.

Бугарин је казао да је у 2013. години неопходан привредни раст између 4,5 и пет процената како би била остварива пројекција о повећању Бруто домаћег производа од два одсто пошто ћемо текућу годину завршити са падом привредне активности од два одсто.

Он је подсетио да је Фискална стратегија базирана на расту инвестиција па је тако за 2013. годину пројектован привредни раст од 7,9 одсто, у 2014. години 6,4 одсто а у 2015. години од 7,1 одсто.

Нема конкретних назнака одакле ће инвестиције доћи и каква је политика подстицања инвестиција а такође се не помиње индустријска политика и како природне и створене ресурсе ставити у функцију убрзаног раста и привлачења инвеститора, навео је председник ПКС.

Процене инфлације на нивоу од 4,5 одсто до 2015. године и процене номиналне промене курса од два процента указују на дугорочно опредељење за политику апрецијације курса мотивисану високим спољним дугом и јефтинијим задуживањем, што директно води паду конкурентности и извоза, рекао је Бугарин.

Он је подсетио да је на крају септембра ове године спољни дуг Србије износио 24,8 милијарди евра, од чега је спољни дуг јавног сектора био 10,9 милијарди евра, спољни дуг државе 9,4 милијарди евра, спољни дуг НБС 1,6 милијарди евра а спољни дуг приватног сектора 13,9 милијарди евра.

Учешће спољног дуга у процењеном БДП је 83,7 одсто, што указује да је прекорачена граница високе задужености од 80 процената према критеријуму Светске банке, рекао је он.

Према његовим речима, процењује се да ће спољни дуг Србије у периоду 2013.-2015. године расти услед пораста спољног дуга јавног сектора док ће се удео тог дуга у БДП -у смањивати по основу продаје дела државне имовине. Међутим, како је навео, није наведено под којим се реалним каматама очекује ново задуживања као и како ће се избећи повећање девизног ризика услед интервалутних турбуленција јер је задуживање доминантно у доларима а приливи државе доминантно у динарима и еврима.

Такође, како је рекао, нема назнака да ће се у наредним годинама предузети хитне и радикалне структурне реформе које ће омогућити сводјење прихода и расхода у одрживе оквире и које ће довести до функционалне, ефикасне, јефтине и финансијски одрживе државе.

Према проценама Фискалног савета, јавни дуг ће крајем године достићи 60 одсто БДП, и постоји висок ризик кризе јавног дуга.

Фискалној стратегији, подсетио је Бугарин, указује се да враћање јавног дуга у законски оквир није могуће пре 2022. године, а није јасно којим конкретним мерама ће се обезбедити враћање јавног дуга у законски оквир.

Бугарин је посебно апострофирао проблем грађевинске индустрије, која је ове године претпрела велике штете.

Према његовом мишљењу, неопходно је да држава одговарајућим актом (законом или уредбом) предвиди начин пријаве потраживања грађевинских предузећа према држави, како би се добио прецизан увид у износ дуговања.

На основу тога, треба предвидети средства у буџету и направити јасан план исплате државних дуговања, а потребно је омогућити да се врше компензације дугова и потраживања према држави и репрограмирање преосталих дугова према државним органима, јавним предузећима и пословним банкама, рекао је Бугарин.

Раније је најављено да ће представници Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону представити план активности Канцеларије у 2013. години.

Такође је најављено да ће члан Савета из АустријеТатјана Кукић-Јанк говорити о "Балу привредника и привредном форуму у Бечу", који ће крајем фебруара бити организован у сарадњи са Привредном комором Беча и Удружењем српских клубова у Бечу.

Најављено је и да ће професор Мирко Божић, са Пољопривредног факултета из Новог Сада, представити комбиноване сушаре, као могућност за инвестирање и подстицај повратку дијаспоре, а представници општине Неготин пројекат "Дунавски бисер".