Нострификација дуга и скупа

Доћи до дипломе престижног страног универзитета је тежак посао, али нострификовати ту диплому у Србији је још тежи посао. Веровали или не, проверава се да ли Оксфорд или Кембриџ, на пример, имају дозволе за рад. Тако тај процес дуго траје, а ни цена није занемарљива.

Када се Маја Балтић, магистар економских наука, вратила са студија из Америке, било јој је потребно месец дана и 500 евра да би нострификовала диплому из Бриџпорта. И добро је прошла, на појединим факултетима тражили су јој и четири пута више.

"Када сам се вратила из Америке, редом сам звала и приватне и државне факултерте, и у суштини цена за нострификацију у динарској противвредности наравно се кретала од 200 до 2000 евра у зависности од тога да ли намеравам да се запослим или да наставим школовање", рекла је Маја.

Маја је наставила да студира, а њен колега Данијел Крлески запослио се у Србији. Лако је, каже, пронашао посао, а од нострификације дипломе је одустао.

„Била је потребна разлика од неколико испита уколико сам желео да нострификујем основне студије, а уколико сам желео да идем даље морао сам још да полажем. Процес нострификације је изузетно компликован и тежак и изискује пуно пара", закључује Данијел, дипломирани економиста са Универзитета Мериленд.

У САД-у нострификација траје 2-3 дана, понекад и само неколико сати. Можда су баш због тога на министарској конференцији наши факултети добили најнижу оцену, а процес признавања диплома критиковала је и Европска комисија у свом извештају.

За нострификацију дипломе у Србији потребно је у просеку годину дана, 100000 динара и 20 различитих докумената, фотокопија, превода и уверења. Може ли једноставније и јефтиније?

„Једноставо је дати и признати папир који се зове диплома и некад морамо да препишемо звање које су они добили нпр. у Америци иако је то доста другачији систем образовања од нашег. Ако се само препише то звање, када оду у биро за запошљавање наши службеници не могу често препознати које занимање могу да упишу у радну књижицу", каже проф. др Нада Ковачевић из ректората Београдског Универзитета.

Наши факултети захтевају од иностраних да им пошаљу план и програм, чак се и за Оксфорд и Кембриџ проверева да ли имају дозволе за рад. Тако не губимо само време, већ и младе стручњаке. Нема много оних који су се попут Маје и Данијела, и поред понуда у иностранству, запослили у својој земљи.

Више је оних који одлазе - у последњих 20 година чак 300000 младих. Наша земља је због тога изгубила 12 милијарди евра.

 

 

 

 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 20. октобар 2024.
9° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи