Централни савет Срба о визама

Централни савет Срба у Немачкој (Zentralrat der Serben in Deutschland) у саопштењу за јавност упозорава немачку Владу на опасност од поновног увођења виза за грађане Србије.

„Српском народу нису потребни нови зидови ни бране. Земља је кандидат за ЕУ, а увођење виза би у овом тренутку био погрешан сигнал. То би у Србији само навукло бес на ионако запостављене и дискриминисане Роме", страхује ЗСД.

Према подацима ове организације, од 2009. године је стотине хиљада грађана Србије искористило визне слободе да коначно посети рођаке у Немачкој.

Поновним увођењем виза би преко пола милиона српских миграната било одсечено од својих породица и пријатеља, а растућа економска и научна размена између две земље би се поново ограничила.

ЗСД скреће пажњу да само један мали део припадника ромске и албанске мањине подносе захтеве за азил у Немачкој, док у Србији живи 28 признатих аутохтоних народних мањина.
ЗСД констатује да после 50 година социјализма у Србији нису само мањине жртве енормних друштвених и економских промена. Највећи део становништва у Србији живи испод егзистенцијалног минимума. Сваки други факултетски образован грађанин би желео да напусти Србију, а реална стопа незапослености се процењује на 40 одсто.

Према подацима УНХЦР-а у Србији је регистровано преко 400.000 српских избеглица из Хрватске, Босне и Херцеговине и са Косова, што је официјелно највећи број избеглица у Европи. Међу њима су и избегли Роми са Косова и из Босне и Херцеговине, који немају никаквог изгледа да се врате у пређашње домовине. Проблеми треба да се решавају тамо где су настали, и то хитно, захтева ЗСД.

Савет подсећа да је ЕУ условила укидање виза спремношћу за прихватање нежељених избеглица. Том захтеву српска Влада редовно излази у сусрет. Међутим, тражити од Србије да своје грађане спречи да путују је заправо кршење међународног права.

"Представа да грађани Србије на основу њиховог етничког порекла буду на границама избацивани из аутобуса је незамислива. Тиме се Србији свесно смешта", стоји између осталог у саопшењу ЗСД-а.

У Немачкој интеграција „образовно удаљених слојева" још увек представља велики друштвени изазов. Србији је потребан искрен партнер и подршка земаља ЕУ у савладавању проблема. Резултат условљавања је да је само 40 одсто Срба у међувремену за приступ земље ЕУ.

Ромима у Србији нажалост није боље, али ни лошије него Ромима у Словачкој, Мађарској, Румунији или Бугарској , које су све чланице ЕУ.

ЗСД зато поздравља планове Уније да унапреди интеграцију Рома на Балкану и да се тим питањем озбиљно позабави.

За будућност око 800.000 Рома у Србији је неопходно да се они, као и друге националне мањине, интегришу у српско друштво. Интеграцију морају Роми сами да спроведу. За то су им потребне сопствене елите, које ће да поведу тај интеграциони процес. ЗСД истовремено захтева да се покрене опста друштвено-политичка дискусија о ситуацији Рома на Балкану.

"Романтизовање ромског народа од стране одређених западноевропских бораца за грађанска права или космополитских елита не води циљу и не решава реалне проблеме Рома. Роми су тест за демократију сваког појединачног друштва, а не само српског", стоји у саопштењу.

Ниједна земља се не може похвалити да је уредила статус националне мањине Ромима. ЗСД сматра да би било поштено да ново интеграције Рома буде један од критеријума за улазак у ЕУ. То био тада био испит за читаву Европу, сматра ЗСД.