Нишки одлив умова

Иако га до дипломе Економског факултета у Нишу делио само корак, Марко Букумировић је у рекордном року стекао диплому економисте у Вашингтону. Сада је на постдипломским студијама, а има и властити бизнис у Чикагу. Тако нешто, каже, у Србији не би могао да постигне.

"Вратићу се можда и брже ако се стање у земљи среди и омогући ми да нађем посао у складу са  едукацијом коју сам стекао у Америци", каже Марко Букумировић.

Један од најбољих дипломаца у историји нишког Универзитета је др Нико Радуловић. Њега многи сматрају генијем за хемију. После специјализације у Јапану, могао је да бира у којој земљи ће да ради. Ипак, одлучио је да остане. Каже, у питању је нека друга хемија.

"Сигурно да је прво породица, затим пријатељи, и на крају то што сам овде заиста могао да напредујем. Ја заиста имам пристојну плату, не могу да се жалим на то", каже Нико Радуловић.

За разлику од Ника Радуловића већина младих би се определила за иностранство. Према истраживању нишке Aгенције за јавно мњење Лубрис екстра, од 892 испитаника 61 одсто се изјаснило да би отишло у иностранство, 27 процената размишља о таквом кораку, а само 12 одсто каже да не жели да оде из земље.

Закључак овог истраживања је да Нишу прети нови талас одлива мозгова јер млади не виде перспективу у Србији.

Како би спречио одлив мозгова, Универзитет у Нишу је основао је пре две године АЛУМНИ центар, преко кога је ступио у контакт са око 100 наших експерата у свету.

"Циљ нам је да наши најбољи студенти, а и они други, остају у Србији, а да се по могућству неки од оних који су сада у иностранству, и врате", каже професор др Слободан Антић, руководилац Алумни центра.

Препорука Европске уније је да се у Србији до 2020. године, са садашњих 6 до 7, број високообразованих кадрова повећа на 40 процената.

Један од начина је зауставити одлив мозгова.