Месец српске културе широм Мађарске

Традиционална манифестација Месец српске културе у Мађарској, коју по трећи пут организује Културни и документациони центар под покровитељством Самоуправе Срба у Мађарској, свечано је отворена у 14. септембра, програмом приређеним на сцени Српског позоришта у Нађмезе улици.

Простор Српског културног центра је за ову прилику улепшан, делимично обновљен и дограђен новим, функционалнијим решењима, па су бројне угледне званице и посетиоци, те вечери били пријатно изненађени чињеницом да уједно присуствују и својеврсној промоцији реновиране изложбене галерије. Она ће, како обећавају у овој установи, од сада свакодневно доступна свима који пожеле да је посете.

Свечаност су отворили чланови Српског позоришта у Мађарској, драмски уметник Милан Рус и џез пијаниста Мирко Милошевић, детаљима из представе „Вујичић блуз", да би се затим, у име покровитеља, гостима обратио Љубомир Алекосов, председник ССМ-а.

"Програм који смо припремили је веома богат, а надам се да ће се и публика уверити у то, у наредних месец дана. Данас, када отварамо Месец српске културе и када сумирамо активности наше заједнице на том пољу, могли бисмо слободно да кажемо да је између прошлогодишње и ове манифестације, за нама остала година српске културе. Јер, иако ових дана и недеља славимо празник културе, ипак се можемо похвалити да смо преко читаве године настојали да оставимо наш печат овде, у метрополи мађарске и европске културе. Тиме смо желели да покажемо да Будим и Пешта нису само у време наших предака били центри српске културе и духовности, већ да су то и данас.

Не смемо заборавити активности нашег позоришта, затим круга стваралаца млађе генерације, институција, самоуправа, удружења која континуирано раде. Захваљујући оваквој орјентацији, српска заједница у Мађарској реализује више од две стотине програма годишње.

Мислим да је ово добра прилика да се покажемо, да још једном скренемо пажњу публике, а и медија, на све оно што сматрамо значајним", рекао је Алексов и подсетио на повезаност уметности која настаје у српској заједници у Мађарској, са свесрпском, односно европском културом.

Он је поручио да треба користити све могућности које у зближавању два суседна народа нуди стваралаштво на пољу културе.

"Надам се да није далеко тренутак када ћемо у неком изложбеном простору отворити поставку са делима великана који су стварали за оба народа. Такође се надамо да ће такви догађаји заменити пребројавања жртава и препуцавања бројкама. Верујемо да ће постати много важније оно што нас зближава, што богати културну баштину, а да ће некадашње жртве наћи свој вечни мир.

Овог викенда, када се и у Мађарској обележавају Дани културне баштине, наша манифестација добија још већи значај. У данима када се многе лепе зграде отварају за ширу јавност, и ми треба да се захвалимо Мађарској држави, као и Србији, на досадашњој помоћи. Наравно, ми не бисмо били ми, када бисмо се на томе зауставили.

Нажалост, економска моћ српске заједнице није ни из далека тако снажна као што су бројне наше активности на многим пољима. Зато и надаље рачунамо на подршку, како из Мађарске, тако и из Србије и молимо надлежне да помажу очување духовног и материјалног наслеђа Срба у Мађарској. Надамо се да ће неко од будућих отварања Месеца српске културе бити приређено у неком српском објекту, који ће отварањем врата свима нама, сведочити о нашем заједничком успеху у напорима да, попут наших предака, будућим покољењима оставимо у наслеђе и нове вредности", закључио је председник ССМ-а.

У име Владе Мађарске, присутнима се обратио Чаба Латорцаи, заменик државног секретара у Министарству за људске ресурсе, у чијој су надлежности и права националних и етничких мањина.

Он је изразио задовољство што по други пут има прилику да учествује на отварању Месеца српске културе у Мађарској и, честитајући српској заједници празник националане културе, подсетио на дубоке српске трагове у Мађарској. Рекао је да су они двојаки - духовни и материјални, а овом приликом се посебно осврнуо на оне материјалне, које је српска заједница остварила последњих година уз помоћ мађарске државе.

"Наравно, трагови нису само зграде, али ако говоримо о њима онда можемо споменути Српски културни центар и Српску основну школу и гимназију у Будимпешти, односно Српску основну школу у Батањи. То су установе које живе, јер у њима живи и ради заједница којој су намењене", рекао је Латорцаи, подсетивши на нимало лак посао обнове и доградње батањске Српске основне школе. Он је напоменуо и да се, после много година, вратио живот и у обновљене конаке манастира Грабовац.

Бојан Пајтић, председник Владе АП Војводине, у свом излагању је констатовао да српска заједница у Мађарској није бројчано велика, али да су њени трагови, културолошки и историјски допринос у Будимпешти и Мађарској, очигледни.

"То је видљиво на сваком кораку, од прелепог Београдског кеја који се налази у центру Будимпеште, преко Српске улице, Саборне цркве, Ангелијанума и седишта Српске православне црквене општине у Ваци улици, до Текелијанума у који смо толико сви заједно улагали и у коме је настала једна од кровних институција српског народа, Матица српска.

Срби у Мађарској нису се задовољили само остављањем трага у култури и историји свог народа и државе у којој живе. Учинили су много више: Матица српска је прва институција те врсте у историји. Касније, словенски народи у Средњој и Источној Европи преузимају ту праксу, како би, као и Срби, сачували свој језик, традицију историју и успомену на своје претке. Српска заједница у Мађарској исказује своју виталност и кроз чињеницу да своју културу не обележава и не мери сатима и данима, него читавим месецом српске културе, који ће се протегнути дуж целе Мађарске, на све оне просторе на којима су Срби традиционално живели и још увек живе", истакао је Пајтић.

У наставку свог излагања, он је подсетио да српски и мађарски народ повезују бројна имена великих стваралаца, од Шандора Петефија до Миклоша Раднотија, преко Ласла Вегела, Данила Киша и Јакова Игњатовића.

"Требало би много времена да се искаже колики је утицај српска култура имала на мађарску и мађарска на српску. Ми живимо једни са другима, прожимамо се вековима на овом истом простору, учили смо много једни од других, а тежимо једној истој заједници европских народа, у којој ћемо у будућности различитости доживљавати као предности, а не као недостатке", рекао је војвођански премијер.

О значају који се у нашој матичној земљи придаје српској заједници у Мађарској и њеној култури, говори и чињеница да су отварању Месеца српске културе присуствовала двојица високих функционера Народне скупштине Републике Србије - Александар Чотрић, председник Одбора за дијаспору и Србе у региону и Љубиша Сојимировић, председник Одобора за спољну политику Народне скупштине Србије.

Александар Чотрић је у свом говору истакао да четврт века прати збивања у нашем расејању и да из тог аспекта може да закључи да је Месец српске културе велики подухват, који организује бројчано мала српска заједница у Мађарској.

"Слободно могу да кажем: ни малобројније заједнице, ни већег културног подвига, организовати читавих месец дана концерте, књижевне вечери, изложбе, позоришне представе... Ја знам да Срби у расејању организују један дан, викенд или највише недељу српске културе, а само ви у Мађарској организујете Месец српске културе.Када прође ова година, желим да од свих њених 12 месеци, најдуже и најлепше памтимо Месец српске културе.

Ми у Народној скупштини Републике Србије организујемо Дане отворених врата. То су одређени дани у години када грађани могу да уђу у парламент, али када је реч о Србима из расејања, могу слободно да обећам да ћу се као председник одбора за наше људе изван матичне земље, трудити да сваки од 365 дана буду дани отворених врата и да можете увек да имате једну адресу у Београду, на коју можете да се јавите, да разговарамо, да видимо шта је то што ми као највиша законодавна власт у земљи да учинимо на поправљању вашег положаја, на јачању ваших веза са Србијом и за било коју другу област за коју сте заинтересовани. Култура је нешто најлепше што човек може да створи и што нас повезује са другим народима, што вас повезује са матичном земљом и што доприноси да постанемо део европске породице", рекао је Чотрић.

У уметничком делу програма посетиоци су имали прилику да чују две песме које на свој начин говоре о вишевековном пристуству српског народа на просторима Мађарске. Стихове песме Ковински одломци Стојана Вујичића надахнуто је говорила Јована Вечић, ученица Српске гимназије „Никола Тесла", док је своју песму Јегарска интерпретирао њен аутор Драган Јаковљевић, који је био и водитељ програма.

Када је реч о музичком изразу, дует даровитих сестара Вујановић је за ову прилику одабрао две изворне народне песме, а програм на камерној сцени СПМ-а завршили су Милан Рус и Мирко Милошевић, одломком из представе Живот је театар.

Свечаност отварања централне културне манифестације српске заједнице у Мађарској имала је и свој наставак, у галеријском делу Српског културног центра. Изложбу слика председника Удружења ликовних уметника Мађарске и добитника престижне Кошутове награде Јаноша Акнаија и истакнутог ликовног уметника и професора на Ликовној академији у Новом Саду Слободана Кнежевића, отворио је Милан Ђурић, директор Културног и документационог центра Срба у Мађарској. Он је публици укратко представио стваралачки опус двојице уметника, а посетиоцима се пригодном беседом обратио и Јанош Акнаи.