Нова - стара директорка Српске школе у Батањи

Веома ретко се дешава да Скупштина Самоуправе Срба у Мађарској буде једногласна приликом одлучивања о избору руководилаца оних институција које се налазе у њеној надлежности. Међутим, када се недавно повела реч о будућој директорки Српске двојезичне основне школе у Батањи, сви чланови Скупштине су били истог мишљења, па су Вери Пејић - Сутор поверили да ову установу води и у наредних пет година.Тиме је она по трећи пут изабрана за директорку школе.

Отуда и прво питање за нашу саговорницу: како се осећа неко ко је као стари-нови директор добио једногласну подршку делегата Скупштине ССМ-а?

"Диван је осећај. Да, моја жеља се остварила. Од своје треће године долазим у ову установу. Прво сам похађала забавиште, затим осам година основну школу. Моје прво и једино радно место је ова установа, у којој радим 32 године, само ми се статус мењао, све остало је исто.

И данас је волим, исто као што сам је волела као девојчица из забавишта, школарка, васпитачица забавишта или директорка. Десет година сам руководила српском наставном установом и за сво то време сам се трудила и трудићу се да сачувам традицију која је овој установи дала јединствен карактер."

Шта вас је мотивисало да се пријавите на конкурс и које будуће задатке сматрате најважнијим?

"За добру школу потребан је добар колектив, чији чланови својим способностима допуњују један другог. Наша институција располаже баш таквим колективом. Сматрам својим важним задатком да, као руководилац, одговарајућом расподелом задатака за свакога обезбедим могућност да својом способношћу постане активан и користан члан колектива. Непрекидан развој способности ученика, развој ефикасности и подизање нивоа васпитно-образовног рада сматрам својим веома важним задатком.

Батањска српска школа бележи 219 година постојања. Она је једна од две српске, народносне, осморазредне школе у Мађарској. Наша установа носи у себи вишевековне обичаје и културу. Важан задатак је сачувати, неговати и пренети све те вредности на будуће генерације. Доказало се из мог вишедеценијског искуства у мањинској настави, да је народносно образовање тешко, али је исто тако одговоран и леп задатак.

Само у сарадњи са другима може се постићи резултат, па преферирам и сматрам важним оптимистичку и добро расположену заједницу наставничког већа. Знам да ми је основни задатак да се настави несметано функционисање српске школе."

Нових пет година је пред вама, па нам реците како изгледају конкретни планови за будућност школе?

"Планова увек има много. Желим да се наставе грађевински радови у школи. У првом реду, то је конкурс који је расписан у априлу. Ако би тај конкурс био успешан, могли бисмо саградити ново забавиште, али не само то, него бисмо том изградњом у поткровљу добили једну мању спортску халу. Школа би у првом реду добила највише овом градњом, јер је забавиште то које обезбеђује ученике школи. Ако имамо једно јако забавиште, са две групе, можемо се надати да ће у школи бити више ученика.

Наша важна улога је да учимо децу, а не предмете. Дечју пажњу је тешко одржати, јер се мења њихово интересовање. Пуно времена проводе испред компјутера, вешто користе дигиталну технику. У школи су деца која су већ „онлајн" личности. Школа се мора развијати у том правцу како би користила интерактивне табле за рад, припремање дигиталних наставних јединица, успостављање базе знања. Развијање информационе технологије и њено коришћење за стручне предмете. Овим путем би се побољшао квалитет образовања. У демократском систему боље пролазе оне особе које имају веру и наду у себе, добро комуницирају, самостално доносе одлуке, али сарађују са другима."

Да ли је тешко бити директор овакве институције?

"Организациони део овог посла волим и уживам у томе. Руководилац установе поседује велику одговорност у очувању, неговању и предаји мањинских вредности. Образовно-васпитни задатак установе, није једноставан. Резултати се могу постићи искључиво чврстом и упорном сарадњом родитеља, деце и педагога. Директор понекад остаје сам на својој страни, јер некад треба да каже и лоше ствари, али у корист школе. Али ако човек има иза себе добар колектив на који се може ослонити, као што ја могу на мој колектив, онда та добра веза у сваком смислу олакшава рад."

Број ученика се знатно повећао у односу на ранији период. Шта је допринело да ова школа постане популарна и шта је, по вама, кључ успеха једне школе?

"Не знам да кажем који је добар рецепт, али могу да вам кажем оно што увек говорим свом колективу: да свако од себе треба да пружи и више од максимума и да ради од срца и из душе. Онда ће то и други видети. Мени је драго што су и други видели да се овде нешто ради и да је то добро."

Да ли се и колико ваш лични живот уплео у професију којом се бавите?

"Прави директор је то свих 24 сата, а не само док је у школској згради. Дању, ноћу треба размишљати о томе како побољшати рад, шта треба да се уради да буде лепше... Овај посао захтева такву особу, тако да се и мој приватан живот тотално уплео у професионални", каже Вера Пејић - Сутор.