Срби у ЦЕРН-у

У Европској организацији за нуклеарна истраживања (CERN) после вишедеценијских истраживања и експеримената детектована је нова субатомска честица за коју се верује да је досад неухватљива "Божја честица" а у том сензационалном научном подухвату учествовали су и српски научници.

Шеф тима Института за нуклеарне науке "Винча" у ЦЕРН-у др Иванка Божовић Јелисавчић је у изјави Тањугу потврдила да је нова честица "ухваћена" у два дектора на великом сударачу честица који се налази у кружном тунелу испод Женеве, а један од њих је АТЛАС на којем раде научници из тог института.

"У овом тренутку можемо са великом вероватноћом рећи да је тзв. "Божја честица" или Хигсов бозон оставила свој експериментални потпис у два детектора великог хадронског колајдера - АТЛАС и ЦМС", рекла је Божовић Јелисавчић и додала да у тимовима који раде на та два детектора има научника из Србије.

Како је прецизирала, из Института Винча у пројекту АТЛАС је учествовало четворо научника из тог института.

"Ту је и група са Физичког факултета и група из Института за физику. То је укупно око 15 људи из Србије", казала је Божовић Јелисавчић.

Она је истакла да ово откриће има далекосежан значај не само за теоријску и експерименталну физику, већ и да отвара могућност за објашњење основних закона природе.

Према речима наше научнице, вероватноћа да је у истраживању направљена грешка је изузетно мала, прецизније 1:1.500.000.

Божовић Јелисавчић је истакла да су истраживачи Института "Винча" учествовали у озбиљној и значајној фази припреме података и контроле квалитета података који су уграђени у анализу о Хигсовом бозону.

Она наглашава да је обрада података урађена у "рекордно кратком времену" како би на предстојећој конференцији у Мелбурну резултат могао бити размотрен у научним круговима.
Божовић Јелисавчић додаје, међутим, да ће прави одговор о постојању Хисовог бозона бити добијен када се резултат са детектора АТЛАС упореди са резултатима регистрованим на другим детекторима.

"Овај пројекат покрива читав низ тема. Експерименти нису посвећени само открићу Хигсовог бозона, него читавом низу отворених питања у физици", рекла је Божовић Јелисавчић.

Хигсов бозон је хипотетична елементарна честица којом се, према стандардном моделу физике, објашњава маса других честица и одговара на питање зашто неке од њих имају масу, а фотони светлости не.

Теорију о његовом постојању поставио је још 1964. шкотски физичар Петер Вер Хигс са Универзитета у Единбургу, али она до данас није била експериментално доказана.

Славни британски физичар Стивен Хокинг се чак својевремено јавно кладио у 100 долара да Велики хадронски сударач, али и други акцелератори никада неће успети да пронађу Хигсов бозон.

Потврда постојања Хигсовог бозона употпуниће стандардни модел физике честица.