Историја храбрости и знања - како су Српкиње градиле модерно друштво

Биле су лекарке, уметнице, научнице...Прве у својим професијама, често саме против система. Изложба „Учена лепота – прве знамените Српкиње школоване у Аустрији крајем 19. и почетком 20. века“ подсетила нас је на жене које су, у времену бројних ограничења, образовање претвориле у снажно средство личне и друштвене промене.

„И у том периоду, половином 19. века, када је образовање жена било потпуно скрајном, то је један најспорији аспект друштвеног напретка, оне су се издвојиле својом вољом пре свега и храброшћу, то морам исто да кажем. да буду прве. Углавном су гравитирале ка аустријском интелектуалном окружењу, многе су биле у друштву Вука Караџића и следбеника његових, када се идеја о писмености и просвећивању ширила. и оне су се враћале стичући једне нове културне обрасце, нове друштвене вредности и погледе на улогу жене у модерном друштву. И онда су се у Србију враћале као прве у свом миљеу и носиле су тај дух европског модернитета у средину која је снажно обележена традиционалним нормама“, каже једна од ауторки изложбе Свјетлана Ђелић.

Од Јулијане Радивојевић, уреднице првог српског књижевног алманаха који је водила једна жена, до Катарине Ивановић, прве школоване српске сликарке и прве жене академика у Србији – ове биографије осветљавају почетке женске интелектуалне историје.

Међу њима су и Савка Суботић, добротворка и педагошкиња коју су звали „мајка народа“, као и Милка Гргурова Алексић, легендарна глумица и књижевница, „српска Сара Бернар“.

Изложба подсећа и на Јованку Стојковић, прву професионалну српску пијанисткињу и ученицу Франца Листа, затим на Марију Вучетић Приту, једну од првих српских и европских лекарки, као и на Катарину А. Јовановић, истакнуту интелектуалку и хуманитарку познату као „Мамица“.

Ту су и Јелица Беловић Бернаджиковска, пионирка етнографије и женске штампе, као и уметнице и ствараоци попут Десанке Цоце Ђорђевић, Анице Савић Ребац, Меланије Бугариновић, Милице Бабић Андрић, и наша колегиница, Јелисавета Милица Бандић, која је након што се пензионисала као глумица, дуги низ година водила емисију „Час за децу“ на Радио Београду.

„И данас у времену када и даље преиспитујемо положај жене у друштву сећање на ове знамените српкиње је један светионик, један оријентир, тачка са којом можемо сагледати колико је далеко стигла идеја о равноправности и о равном учешћу жене у културној историји. колико је она и даље неопходна“, каже Свјетлана Ђелић.

Ауторке изложбе су Свјетлана Ђелић, Шејла Џидић и Мина Диздар, а организатори Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ и Аустријска библиотека у Београду, у сарадњи са Аустријским културним форумом.