Људмилин свет боја и оптимизма

Људмила Томић студирала је дизајн, осликавала тканине и креирала ручно прављену одећу. Потом се посветила сликарству. Прошле године, учествовала је на две изложбе које организује Теслина научна фондација из Филаделфије, која је сарадњу са Људмилом наставила и ове године. Људмила се представила са три рада - портретима Николе Тесле, од којих је једна рађена посебном техником.

Позитивно, колоритно, весело, иновативно – начин је на који живи и ствара уметница немирног духа Људмила Томић. Каже да мало спава, пуно ради, а радозналост је увек води ка новим уметничким изразима.

"Увек сам правила нешто, огрлице, неке фигурице од глине, фимо масе...и када сам почела да студирам дизајн текстила имала сам могућност да урадим прву, другу, трећу ревију, то сам сама осликавала, сама шила, сама креирала и то је све било шарено, на први поглед се ништа не слаже, али се у ствари све слаже", каже Људмила.

Људмила је завршила Вишу текстилну школу, имала неколико успешних модних ревија од којих је последња, 2000. године у Народном позоришту, прошла веома запажено. Али, она креће даље…

"Све што сам правила на гардероби, пренела сам на сликарско платно. Увек се једно надовезивало на друго и чим ми нешто постане досадно, ја нађем неку иновацију, нешто ново, да бих могла даље да кренем...".

Штрика, хекла, слика, шије, а прошле године сусреће се са новим изазовом- старим занатом - пустовањем вуне.

„"Отишла сам на два курса, само сам осетила материјал и почела сам да спајам, пустовање, хеклање, акрил, тако да сада правим слике од филцане вуне, измишљам нови начин, не оно шта сам видела већ негде, већ покушавам да себе нађем у нечем новом. Значи, од филцане вуне сам почела да радим мозаик, лепим, спајам са акрилом и то ми даје супер целину и још увек ми је забавно, тако да сам сад на томе...ко зна шта ће настати после...".

Људмила је прошле године учествовала на две изложбе у Београду које организује Теслина научна фондација са седиштем у Филаделфији, у Америци. Овог јануара њена три рада нашла су се на изложби коју Теслина научна фондација традиционално организује у Њујорку, Николи Тесли у част.

"Послала сам две слике у акрилу и једну од пустоване вуне, где сам добила сјајне критике, они су одушевљени, јер на изложби није било такве слике, тако да је на крају та слика остала у Теслиној фондацији за изложбени простор у САД, једна је отишла на Кубу, друга остала у Америци, и тако, слике су у белом свету... Јако волим да сликам портрете, тако сам и почела. Волим енергију, волим кад је неко чврст, стабилан,мало јаче карактере...кад могу да укачим тај карактер онда сам пресрећна, и то одрадим за два, три сата, буквално у даху изађе", каже Људмила.

Људмила је држала и уметничке радионице за децу са посебним потребама и сарађивала са многим телевизијама. Имала је неколико самосталних изложби у Србији и региону, а њене слике красе бројне домове широм света и уносе у њих ведрину и оптимизам.