Златни тренуци за памћење

"Могу рећи да сам изузетно добро, да уживам. Едукујем се и имам нових циљева, веома сам узбуђена за све што ми пристиже.

Занимљиво је било рецимо у Лондону 2012, где је Ноле мене питао јао Нађа како се ти бориш са овом популарношћу и ја га гледам, па рекох Ноле, мене знају само пливачи, мене не зна цело Олимијско село. Тако да је то било јако занимљиво, колико ни он у том тренутку није био свестан колико је светски познат, а мене опет прати та нека усмерена пливачка публика и евентуално неко ко прати све спортове", каже Нађа.

Тај видљив тренутак неверице је чини ми се био виђен и на вашем лицу, као да ли је могуће да сам ја ово урадила. Хајде да се подсетимо тог сјајног резултата и медаље.

"Да, била је изузетно велика неверица јер нисам схватала да сам прва. Притом време које сам одпливала је време које сам ја небројено пута постигла на тренинзима, али просто нисам знала да могу да га на такмичењу у једном потезу применим и отпливам.

Када сам стигна на циљ, мислила сам да сам стигла само пре Мирне која је била поред мене што је за мене већ био успех. Међутим, када сам се окренула и видела семафор, и време које сам отпливала, што је био европски рекорд и да сам прва на свету, после тог тренутка ја нисам могла ни да верујем шта се дешава и пола тога се и не сећам шта се дешавало, јер ми се чинило као да то није мој живот, већ као да гледам филм о мени", каже Нађа за РТС.