Димитрије Давидовић - творац првог српског Устава

Творац првог српског Устава Димитрије Давидовић, родом Земунац, бечки студент филозофије и пештански студент медицине 1834. министар спољних а 1835. и министар унутрашњих послова Србије, оснивач Новина сербских 1813. у Бечу које су 1834. у Крагујевцу преименоване у Српске новине, исписао је, и на Сретење 1835. потписом Јеврема Обреновића у име књаза Милоша, званично обзнанио први српски Устав од 14 глава и 142 члана.

О томе смо разговарали са врсним познаваоцем ове материје, проф. Драганом Симеуновићем.

"Тај тзв. Сретењски устав је одиста по много чему значајан и не само историјски правни споменик наше политичке културе, он је и доказ наше цивилизованости и слободољубивости, којој тада у Европи није било много равних, јер, истини за вољу, подсетимо да су Срби били први народ у оквиру турске империје који је устао против моћног султана, који је први у оквиру царства доибио аутономију и који је послужио као узор свима другима. Вероватно најмодернији Устав тога времена, а више од пола Европе није имало устав. Велике силе нису хтеле, њима је то звучало исто као и револуција", каже проф. Симеуновић.

Као илустрацију напредности и модерности Сретењског устава које беше испред свог времена сведочи цитат: Роб када ступи на српску земљу онога часа постају слободни, а професор Симеуновић додаје:

"У том Уставу је наглашена независност Србије. Имати Устав тада је значило, да данашњи гледаоци разумеју, једноставно дрскост. Али у ствари се о нашој великој вољи за слободом и та чежња за слободом, за правима, као да се неће никада угасити. Тада је Србија смело искорачила у правцу своје суверености, тај Устав претвара Србију у суверену државу", истиче проф. Симеуновић.

Творац Сретењског устава Димитрије Давидовић је преминуо 6. априла 1838. године, али га је његово вансеријски модерно и неописиво вредно дело надживело и траје не само до данашњег дана, већ се урезује у најсветлију и најмодернију будућност државности Србије. Заиста, на ползу свом народу и отачеству.