Холандски истраживач приредио два зборника о српској историји 19. века

Недавно су, у издању Архива Републике Српске и Удружења архивских радника Републике Српске, јавности представљена два обимна научна зборника – један посвећен вођи познатог Херцеговачког устанка, из друге половине 19. века, војводи Мићи Љубибратићу, а други једној храброј жени, Холанђанки Жани Меркус, која је добровољно учествовала у тој чувеној српској буни против турске окупације, познатој и као „Невесињска пушка“. Приређивач и уредник оба ова зборника је холандски истраживач Рене Гремо.

Холандски интелектуалац, антрополог, историчар Рене Гремо се већ дуги низ година бави српском националном прошлошћу.

Почео је са истраживањем народних обичаја код Срба, српске музике, гусала као једног од националних инструмената, да би касније прешао и на друге теме.

"Бавећи се Црном Гором и касније Косметом, видео сам шта је код обичаја било заједничко и муслиманима, католицима и православцима, без обзира на националност. Албанци, брђани и Црногорци су имали обичај тзв. заветованих девојака, вирџина, и када сам почео да проучавам литературу о томе, у српским списима пише да је током херцеговачког устанка учествовала нека Холанђанка, са именом Жана Меркус", каже Гремо.

А ко је била Жана Меркус, ћерка гувернера западне Индије, тадашње холандске колоније Школовала се у Паризу, и са пунолетсвом наследила велико породично богатство. Уместо да се препуисти угодном и лагодном животу у самој Холандији и западним метрополама, Жана Меркус се одлучује за Србију и српска подручја на немирном Балкану.

"То је занимљиво. Херцеговачка пушка је пукла у лето 1875. године и то је био први већи устанак који је оставио утисак на Европу и да је штампа писала о томе шта се дешава на Балкану. Она је, по старом календару крајем новембра 1875. године, дошла до Дубровника и тамо се пријавила једном емисару који је дошао из Француске и он је њој дао писмо препоруке за Мићу Љубиратића који је изнад Дубровника имао логор и била је примљена", каже Гремо.

Војводи Мићи Љубибратићу, који је у свом табору већ имао легију странаца, превасходно прекаљених Гарибалдијевих бораца, долазак Меркусове било је освежење и нови подстицај устаницима. Као једина жена ратник постаје легенда и прозвали су је српска Јованка Орлеанка.

"Она је била веома богата и дарежљива, дала му је одмах доста новца, јер је његова јединица тешко преживљавала, тако да је и због тога била радо примљена, била им је мала банка", каже Гремо.

Војводу Мићу Љубибратића Рене Гремо описује не само као храброг и одлучног вођу устанка, него као слободоумног и веома образованог човека.

"Још пре устанка је превео Куран, и то је завршио 1874, и већ почео да преводи штиво другог карактера, и то "Пословичне комаде" са италијанског и француског", каже Гремо.

Истичући да је његово истраживање било дуготрајно и да је изискивало велика залагања, Гремо поручује да то истраживање није завршено и да ће да ради на даљем проучавању ових двеју занимљивих, и за српску историју важних личности.

Такође додаје да је у припреми превод са холандског на српски његове биографије Жане Меркус, као и објављивање ових зборника са српског на холандски.

понедељак, 01. јул 2024.
34° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару