Два наша највреднија сачувана средњовековна рукописа представљена у Паризу

Један од најзначајнијих споменика српскословенске писмености из 12. века био је визуелни и метафорични амблем ове манифестације.

Шта је свако од посетилаца могао да види у делу од ког нико није одвајао очи?

"Може да види најбоље факсимиле на свету Мирослављевог јеванђеља и Српског псалтира који се чува у Минхену. У њиховој изради је примењена специјална технологија штампе где смо верно репродуковали осликавање на злату што је постигнуто по први пут у свету.

Александар Ћеклић је извео чудо у реконструкцији византијског повеза, прошио све табаке кроз ове дрвене даске које чине корице и ручно нанео орнаменте и монограми који су постојали на оригиналу и постоје и данас на оригиналу Мирослављевог јеванђеља и Српског псалтира. Такође могли су да виде и пратеће књиге посвећене Мирослављевом јеванђељу. Једна говори о бурном историјату ове књиге која се налази у рукама Немањића, Обреновића и Карађорђевића. Чувана је са свим златом које се налазило у Србији током два светска рата и преживело је све до недавних оштећења које су му нанели државни стручњаци пре 25 година.

Српски псалтир је имао такође драматичну судбину, а оно што је најважније, у ствари ван свег овог напора које су уложили 300 водећих стручњака из целог света, од историчара литургије, преко слависта, историчара уметности, су студије две младе даме, Драгане Аћимовић и Кристине Милорадовић, које се баве симболиком ликовних украса ова два највреднија сачувана српска средњовековна рукописа која смо сачували у оригиналу.

Ми схватамо да су српски монаси и ратови у средњем веку били најобразованији људи свога доба, да су неки од њихових поступака примењивали европски уметници много касније, као Пикасо, после 750 година...да су они знали чак и египатску митологију, уз грчку, римску, и наравно, Стари завет, Нови завет, предања светих отаца, и уопште схватамо колика је била величанственост српског средњег века", каже Вељко Топаловић, приређивач факсимила Мирослављевог јеванђеља.