Изузетна награда за изузетну жену

Светлана Спајић је актуелни лауреат и једина Српкиња којој је додељено признање Европске Уније за Лидерство жена. Преводилац је најзначајнијих политичких догађаја, истакнути књижевни преводилац, амбасадорка пулског фестивала ПУФ и Српског културног клуба Круг из Брисела, коорганизатор међународне културне манифестације Воз мира, предавач на Високој школи симултаног превођења у Паризу. Из штампе ускоро излази и њен први позоришни комад и збирка песама, а за неке је у Паризу већ компонована музика...

Сваки дан може бити 8. март под условом да сте Светлана Спајић. Јединој Српкињи, добитници европске Награде за лидерство жена, председница Европског парламента Никола Берн каже да је ова награда значајнија него да ју је добила Урсула Фон дер Лајен."Ја свој сан још увек живим, јер оно што је већ остварено је мање привлачно, мање узбудљиво", каже Светлана Спајић.

А како се постаје Светлана Спајић?

Најпре морате постати најмлађи члан Удружења преводилаца Србије икада, међу првих пет завршити највећу светску школу за конференцијско превођење на Сорбони и постати званични преводилац председника Француске, а да притом, на састанак Жаку Шираку лично закасните пуних сат времена.

"Мој сат се покварио на начин да није стао него се успорио", објашњава Светлана.

Шираку преводи кључне актере југословенске драме паралелно, док у Кану Кустурица добија Златну палму за филм "Андерграунд", усред медијске сатанизације Срба.

"Видимо сада шта се и са Русијом дешава, једно је шта се дешава и страшне ствари се дешавају, а са дуге стране је страшно забаранити Достојевског, Чајковског итд, то смо ми доживели тада у Кану".

Главни је преводилац са СХС говорног подручја на потписивању Дејтонског споразума у Паризу.

"Са мог превода на енглески и још 16 других кабина је преводило на своје језике и ми смо сви били у својим кабинама пред камерама Си Ен Ен-а, Би Би Си-ја, француске тв...", сећа се Светлана.

Након Дејтона одлази у Хаг, где преводи све хашке оптуженике.

"Милошевић и Шешељ су били посебно изазовни, говорим са стручне стране, јер обојица говоре густо".

Највише је рањавају драме обичних људи.

"То што сам доживела то има назив, секундарна трауматизација. Када сам схватла да имам језиве кошмаре смогла сам некако снагу да дам отказ и да одем у други живот".

После Хага, Брисел, где још увек преводи за Европску Унију, и то све од почетка до данас без припадања било каквим институцијама.

После свих ових година, да ли си икада зажалила због тога што си током пословне каријере била упућена само на себе?

"Свако инстинктивно зна који је његов пут, често се не усудимо да њиме кренемо, а мислим да кад идемо тим путем, једноставно одашиљемо неку енергију и судбина нам се насмеши, и има она изрека - срећа се смеши смелима. Обило ми се то у глави не једном, али не жалим и тако је и тако ће и остати", искрена је Светлана Спајић.