Живети заједно - морамо и можемо

Опште је познато да је скоро половина становника Беча мигрантског порекла, а њихова интеграција један је од приоритета власти. Том темом бави се и бечки редитељ Томас Фирхаптер у свом филму "Живети заједно", који је приказан на фестивалу документарног филма "Слободна зона" у Београду.

У Културном центру Београда у оквиру фестивала Слободна зона, публици је приказан и аустријски, деведесетоминутни филм "Живети заједно", бечког режисера Томаса Фирхаптера, који виспрено документује курсеве у којима се подједнако дискутује, како о правима, тако о приватним питањима, док између културне медијације и дискусионе групе искрсава сложено сведочанство различитости, тако да на крају постајемо свесни да у граду чије становништво чини готово 50 одсто људи мигрантског порекла, са 150000 Срба, једва да могу постојати аутохтоне Бечлије.

Због чега курсеви интеграције, зашто Срби на самом почетку?

"Водитељ курса на српскохрватском језику нису само Срби, већ сви из екс Југославије, дивно је објашњавао шта се ради на курсу и то је било добро за почетак филма", каже Томас Фирхаптер, режисер из Беча.

"Ја сам филм погледала на онлајн фестивали ДокМинхен, и ту ми се филм јако допао, и зато што сам се просто изненадила и одушевила кад је почео на нашем језику, односно на српскохрватском...помислила сам да је можда цео филм посвећен нашим људима у иностранству, у Бечу, и онда ме је још више изненадило када сам видела да је то један сплет култура, људи, и да се бави питањем миграције и интеграције, у ствари то што значи - живети заједно, допао ми се и наслов и идеја тог филма и зато смо га изабрали за Слободну зону и програм Зона без границе", каже Бранка Павловић, селекторка Фестивала.

Иначе, Томас Фирхаптер завршио је студије психологије на универзитету у Салцбургу и студије филозофије на универзитету у Бечу. Већ 15 година писац и редитељ познат по филмовима "Хистерија", "Трећи избор" и "Жута без зебре".