Читај ми!

Реиздање капиталног дела "Дубровачка књижевност"

Када је почетком деветнаестог века Аустрија успоставила своју власт у Дубровнику, активно је почела да ради на хрватизацији његових становника. Један од оних који су се оштро и отворено супротстављали томе био је римокатолички свештеник и књижевник - Дум Иван Стојановић, чувени дубровачки Србин католик. Његово капитално дело "Дубровачка књижевност" из 1900. године, настало као производ истраживачког рада у дубровачким архивама, указује да се књижевно стваралаштво Дубровачке Републике директно ослања на српску књижевност. Због тога је и деценијама касније било скрајнуто. Недавно је Центар за српске студије из Бањалуке, објавио реиздање овог важног сведочанства.

Да ли је и колико домаћа јавност упозната са чињеницом да се књижевни идентитет Дубровачке републике директно наслања на српску књижевну мисао.

Иако је ова тема деценијама уназад уносила пометњу у интелектуалним књижевним круговима да ли данас можемо рећи да је дубровачка књижевност писана на српском језику и да ли представља саставни део српске књижевности.

Капитално дело "Дубровачка књижевност Дум Ивана Стојановића" објављена 1900. говори у прилог томе да је дубровачка књижевна заоставштина писана на српском језику те да припада под српску интелектуалну својину.

Реиздање књиге из 1900. године објавио је Центар за српске студије из Бањалуке, а приредили су га професори Душко Певуља и Татјана Богојевић.

"Шта нам показује Дум Стојановић, који је био историчар књижевности. Он прво објашњава феномен Дубровника, феномен дубровачке слободе, дубровачке идентитетске комплексности. Дакле, важно је то нагласити, Дубровчани су неговали најпре своју посебност, били су веома љубоморни на свој град, на своју слободу, културу и прошлост, што је сасвим разумљиво. А затим наглашава да су Дубровчани по језику и већином по националном осећању заправо Срби, Срби католици", каже проф. др Душко Певуља, приређивач издања "Дубровачка књижевност".

Стојановић о свом пореклу и језику, те о дубровачкој књижевности писао ослањајући се на србистику, која је крајем 19. века, међу Србима и онима католичке вере у Дубровнику била доминантна филолошка целина.

Српска мисао којој његово стваралаштво припада, била је снажно утемељена у србистици, нагласио је Певуља.

"Дубровачка књижевност је саставни, интегрални део српске књижевности и без ње се српска књижевност не може сматрати једном целином", каже др Певуља.

Капитално издање "Дубровачка књижевност" је значајно и због тога што подсећа на све оно што су Дубровчани интелектуално створили током више векова. Главни мотив овог реиздања био је да се поново укаже на значајне личности попут Дум Ивана Стојановића, као и на неке од његових најзначајнијих ставова и погледа на језик, народност и књижевност.

"У том смислу је врло важно ово што смо урадили и сматрам да је то једна од капиталних књига српске књижевности и српске књижевне историографије. Дум Иван Стојановић је за обнављање те свести врло интересантна личност. Он је католички свештеник, и то врло узоран, веома цењен у својој средини и у своме Дубровнику, који је за себе говорио: "Сррбин сам по пореклу и чувству, Католичка црква ми то не брани јер је она универзална. Кршћанство ме учи да љубим ближњега, па ко ми је ближи од српскога народа"", истиче проф. др Певуља.

Циљ овог издања јесте изношење ставова о томе ко су били представници дубровачке књижевности и како будућим генерацијама предочити крађу српског националног идентитета, која је и више него очигледна.

уторак, 09. јул 2024.
27° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару