Православна црква у Ници, други дом француских Срба

Прича почиње на месту где смо то најмање могли да очекујемо, стара ничанска лука. Недалеко одавде, налази се малена улица Фодере, и у њој приземни локал од 75 квадратних метара, где се од 18. века продавао угаљ за бродове.

Данас се на овом месту налази наша мала црква. Са Бертраном, који јој је већ 15 година близак, улазимо као у малу "земљу чуда". Пред фрескама са свецима, под наранџиним дрветом и иконом Светог Саве, отвара се невероватна прича о француским православцима и Епархији западно-европској и све то под патронатом Српске православне цркве.

Бертран, ја сам био јако изненађен, а свакако ће бити и наши гледаоци, када сам сазнао да се може говорити о православцима Запада, Француске на пример?

"То је сасвим посебна прича. Историја православља овде је почела на самом почетку хришћанске Цркве, када су Јеванђелисти кренули у свет да шире истину хришћанства.

Азурна обала је била једна од првих места на које су они дошли. Међу њима се налазила и Марија Магдалена, њен гроб је удаљен 5 км од Нице. Тада су, наравно, сви били православци. Жеља западног православља дуго је била да се утврде разлози за шизму, то цепање једне хришћанске Цркве", каже Бертран Буису, члан Црквеног одбора православне цркве у Ници.

Мене, наравно, занима, каква је ту од значаја српска заједница?

"За нас, српска заједница значи највише, значи велику наду...већ 12 година припадамо српској Патријаршији, а са друге стране, Срби који овде живе, Цркви су удахнули посебну топлину и нови живот", каже Бертран Буису.

Искрено, ја овде видим оно што ни у Србији нема, нпр. фреске.

"Наравно, Источна и Западна Црква су одавно одвојене, много тога се променило. Тежња нас православаца у Француској да се бавимо пореклом удахнула је целој тој причи једну велику свежину. Тако су и те фреске које видиш, наше фреске, које сведоче о животу хришћана овде", каже Бертран.

Сада си врло често са Србима, како су та твоја православна браћа?

"Право да ти кажем, велики су растом, весео је то народ и присан. Наравно, и за њих је велико изненађење када открију православне Французе. Наше фреске су различите, иконостас је другачије конципиран, итд, али је суживот леп. Ја сам уверен да је ова мала црква доста помогла Србима Азурне обале. Прво, да се окупе и међусобно упознају, и све их је више овде, у молитвама, на крштењима, током најзначајнијих религијских прослава. Ова црква полако почиње да им отвара врата ка једној другачијој Француској, у којој се осећају сигурнијима. Чак и различитости, које овде видиш, а нема их у Србији, помажу им да схвате како нису код куће, али и како је ово њихова кућа", искрен је Бертран Буису.