Живот и књиге за филм

Сведок једне епохе, некада шеф кабинета министра одбране, електроинжињер по образовању, новинар, писац, сликар, за себе каже да је уствари...

"Сељанка из Ковачевца...само толико. Бити сељанка значи моћи да урадиш све", каже Добрила Гајић Глишић.

Од 1999. године живи у Чикагу, иза ње је око четрдесет написаних књига и више од три хиљаде насликаних слика. У Београд доноси два нова наслова. Случајним познанствима две жене забележене су две приче о два америчка сна и две судбине српских породица.

"Никада не мислим да је било шта случајно, јер све што нам се догађа у животу догађа нам се са разлогом", тврди ауторка књига.

Књига Титаник на Дунаву написана је захваљујући Лили Клаић, ћерки погинулог путника брода. Сведочанство најстрашнијег бродолома на ушћу Саве у Дунав, давне 1952. године када је живот изгубило више од сто људи.

"Она је стално говорила, мој тата је погинуо а то нема нигде обележје, његово име се нигде не спомиње и ја сам питала како да помогнем, јер не знам никог ко прави те споменике,  али хајде да почнемо од нечег малог, хајде да напишемо књигу и да кроз то препричамо њен живот...и да кажемо да се једна од највећих трагедија догодила ипак због људске немарности", присећа се Добрила.

Желећи да хладан Чикаго замени топлим калифорнијским сунцем, агент за некретнине постаје јунак Добрилине друге књиге. Један сусрет био је довољан.

"Ја сам схватила да она у себи носи огромну тугу, страшну тугу, и она и њен син и то се осећало и онда сам помислила да ја њој требам, а не она мени", о првом сусрету са главним актером књиге каже Добрила.  

Прича о рушењу америчког сна описује сав сјај и беду Америке. Прича о успеху и паду младог пара са београдског асфалта.

"Описујем сада када сам дошла да пишем како сам затекла Лану. Кажем да је то долина очајника, људи који су изгубили све и који покушавају да се подигну", о књизи каже Добрила Гајић Глишић.

Писањем књига каже, храни душу, од сликарства живи али и чува историју. Најпоноснија је на изложбу у Чикагу.

"То је била једна од највећих изложби која је забележена у Сити холу (City Hall) у Чикагу, имала је 160 слика и то су све били мотиви из српске историје. Косовка девојка, као зид овај велика била је на сред Сити хола ", поносно истиче Добрила. 

Непресушни извор инспирације и покретачка снага за Добрилу је љубав. Учинити сваки дан бар три добре ствари, било какве и за било кога мудрост је живљења.

"Јер само давањем, ми имамо само оно што дајемо и ја гледам да све што имам увек поделим са другима", рекла нам је Добрила.  

"Не пишем и не сликам због новца већ из задовољства", каже Добрила, а задовољство је наше да уживамо у књигама и сликама жене чије животно искуство крије филмске приче.